Hebrews 9
1 Now indeed even the first covenant had ordinances of divine service and an earthly sanctuary.
Тако и први завет имаше правду богомољства и светињу земаљску.
2 For a tabernacle was prepared. In the first part were the lamp stand, the table, and the show bread, which is called the Holy Place.
Јер скинија беше начињена прва, у којој беше свећњак и трпеза и постављени хлебови, што се зове светиња.
3 After the second veil was the tabernacle which is called the Holy of Holies,
А за другим завесом беше скинија, која се зове светиња над светињама,
4 having a golden altar of incense and the ark of the covenant overlaid on all sides with gold, in which was a golden pot holding the manna, Aaron’s rod that budded, and the tablets of the covenant;
Која имаше златну кадионицу, и ковчег завета окован свуда златом, у коме беше златан суд с маном, и палица Аронова, која се беше омладила, и плоче завета.
5 and above it cherubim of glory overshadowing the mercy seat, of which things we can’t speak now in detail.
А више њега беху херувими славе, који осењаваху олтар; о чему се не може сад говорити редом.
6 Now these things having been thus prepared, the priests go in continually into the first tabernacle, accomplishing the services,
А кад ово беше тако уређено, улажаху свештеници свагда у прву скинију и савршиваху службу Божију.
7 but into the second the high priest alone, once in the year, not without blood, which he offers for himself and for the errors of the people.
А у другу улажаше једном у години сам поглавар свештенички, не без крви, коју приноси за себе и за народна незнања.
8 The Holy Spirit is indicating this, that the way into the Holy Place wasn’t yet revealed while the first tabernacle was still standing.
Овим показиваше Дух Свети да се још није отворио пут светих, докле прва скинија стоји;
9 This is a symbol of the present age, where gifts and sacrifices are offered that are incapable, concerning the conscience, of making the worshiper perfect,
Која остаде прилика за садашње време, у које се приносе дари и жртве, и не могу да се сврше по савести оног који служи.
10 being only (with foods and drinks and various washings) fleshly ordinances, imposed until a time of reformation.
Осим у јелима и пићима, и различном умивању и правдању тела, које је постављено до времена поправљења.
11 But Christ having come as a high priest of the coming good things, through the greater and more perfect tabernacle, not made with hands, that is to say, not of this creation,
Али дошавши Христос, поглавар свештенички добара која ће доћи, кроз бољу и савршенију скинију, која није руком грађена, то јест, није овог створења,
12 nor yet through the blood of goats and calves, but through his own blood, entered in once for all into the Holy Place, having obtained eternal redemption. (aiōnios g166)
Ни с крвљу јарчијом, нити телећом, него кроз своју крв уђе једном у светињу, и нађе вечни откуп. (aiōnios g166)
13 For if the blood of goats and bulls, and the ashes of a heifer sprinkling those who have been defiled, sanctify to the cleanness of the flesh,
Јер ако крв јунчија и јарчија, и пепео јуничин, покропивши њом опогањене, освећује на телесну чистоту;
14 how much more will the blood of Christ, who through the eternal Spirit offered himself without defect to God, cleanse your conscience from dead works to serve the living God? (aiōnios g166)
А камоли неће крв Христа, који Духом Светим себе принесе без кривице Богу, очистити савест нашу од мртвих дела, да служимо Богу Живом и Истинитом? (aiōnios g166)
15 For this reason he is the mediator of a new covenant, since a death has occurred for the redemption of the transgressions that were under the first covenant, that those who have been called may receive the promise of the eternal inheritance. (aiōnios g166)
И зато је новом завету посредник, да кроз смрт, која би за откуп од преступака у првом завету, обећање вечног наследства приме звани. (aiōnios g166)
16 For where a last will and testament is, there must of necessity be the death of him who made it.
Јер где је завет ваља да буде и смрт оног који чини завет.
17 For a will is in force where there has been death, for it is never in force while he who made it lives.
Јер је завет по смрти потврђен: будући да нема никакве силе док је жив онај који га је начинио.
18 Therefore even the first covenant has not been dedicated without blood.
Јер ни први није утврђен без крви.
19 For when every commandment had been spoken by Moses to all the people according to the law, he took the blood of the calves and the goats, with water and scarlet wool and hyssop, and sprinkled both the book itself and all the people,
Јер кад Мојсије изговори све заповести по закону свом народу, онда узе крви јарчије и телеће, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ.
20 saying, “This is the blood of the covenant which God has commanded you.”
Говорећи: Ово је крв завета који Бог начини с вама.
21 He sprinkled the tabernacle and all the vessels of the ministry in the same way with the blood.
А тако и скинију и све судове службене покропи крвљу.
22 According to the law, nearly everything is cleansed with blood, and apart from shedding of blood there is no remission.
И готово све се крвљу чисти по закону, и без проливања крви не бива опроштење.
23 It was necessary therefore that the copies of the things in the heavens should be cleansed with these, but the heavenly things themselves with better sacrifices than these.
Тако је требало да се обличја небеских овима чисте, а сама небеска бољим жртвама од ових.
24 For Christ hasn’t entered into holy places made with hands, which are representations of the true, but into heaven itself, now to appear in the presence of God for us;
Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, која је прилика праве, него у само небо, да се покаже сад пред лицем Божијим за нас;
25 nor yet that he should offer himself often, as the high priest enters into the holy place year by year with blood not his own,
Нити да много пута приноси себе, као што поглавар свештенички улази у светињу сваке године с крвљу туђом:
26 or else he must have suffered often since the foundation of the world. But now once at the end of the ages, he has been revealed to put away sin by the sacrifice of himself. (aiōn g165)
Иначе би Он морао много пута страдати од постања света; а сад једном на свршетку века јави се да својом жртвом сатре грех. (aiōn g165)
27 Inasmuch as it is appointed for men to die once, and after this, judgment,
И као што је људима одређено једном умрети, а потом суд:
28 so Christ also, having been offered once to bear the sins of many, will appear a second time, not to deal with sin, but to save those who are eagerly waiting for him.
Тако се и Христос једном принесе, да узме многих грехе; а другом ће се јавити без греха на спасење онима који Га чекају.
