Acts 14
1 In Iconium, they entered together into the synagogue of the Jews, and so spoke that a great multitude both of Jews and of Greeks believed.
У Иконији пак догоди се да они заједно уђоше о зборницу јеврејску, и говораху тако да верова велико мноштво Јевреја и Грка.
2 But the disbelieving Jews stirred up and embittered the souls of the Gentiles against the brothers.
А Јевреји који не вероваху подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу.
3 Therefore they stayed there a long time, speaking boldly in the Lord, who testified to the word of his grace, granting signs and wonders to be done by their hands.
Али они осташе доста времена говорећи слободно у Господу који сведочаше реч благодати своје и даваше те се твораху знаци и чудеса рукама њиховим.
4 But the multitude of the city was divided. Part sided with the Jews and part with the apostles.
А мноштво градско раздели се, и једни беху с Јеврејима, а једни с апостолима.
5 When some of both the Gentiles and the Jews, with their rulers, made a violent attempt to mistreat and stone them,
А кад навалише и незнабошци и Јевреји са својим поглаварима да им досаде и камењем да их побију,
6 they became aware of it and fled to the cities of Lycaonia, Lystra, Derbe, and the surrounding region.
Они дознавши побегоше у градове ликаонске, у Листру и у Дерву и у околину њихову.
7 There they preached the Good News.
И онамо проповедаху јеванђеље.
8 At Lystra a certain man sat, impotent in his feet, a cripple from his mother’s womb, who never had walked.
И један човек у Листри сеђаше немоћан у ногама, и беше хром од утробе матаре своје, и не беше никад ходио.
9 He was listening to Paul speaking, who, fastening eyes on him and seeing that he had faith to be made whole,
Овај слушаше Павла где говори. Павле погледавши на њ и видевши да верује да ће оздравити,
10 said with a loud voice, “Stand upright on your feet!” He leaped up and walked.
Рече великим гласом: Теби говорим у име Господа Исуса Христа, устани на своје ноге управо. И скочи, и хођаше.
11 When the multitude saw what Paul had done, they lifted up their voice, saying in the language of Lycaonia, “The gods have come down to us in the likeness of men!”
А кад виде народ шта учини Павле, подигоше глас свој говорећи ликаонски: Богови начинише се као људи, и сиђоше к нама.
12 They called Barnabas “Jupiter”, and Paul “Mercury”, because he was the chief speaker.
И називаху Варнаву Јупитером, а Павла Меркуријем, јер он управљаше речју.
13 The priest of Jupiter, whose temple was in front of their city, brought oxen and garlands to the gates, and would have made a sacrifice along with the multitudes.
А свештеник Јупитера који беше пред градом њиховим доведе јунце, и донесе венце пред врата, и с народом хтеде да приноси жртву.
14 But when the apostles, Barnabas and Paul, heard of it, they tore their clothes and sprang into the multitude, crying out,
А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздреше хаљине своје, и скочише међу народ вичући и говорећи:
15 “Men, why are you doing these things? We also are men of the same nature as you, and bring you good news, that you should turn from these vain things to the living God, who made the sky, the earth, the sea, and all that is in them;
Људи! Шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам проповедамо јеванђеље да се од ових лажних ствари обратите к Богу Живом, који створи небо и земљу и море и све што је у њима;
16 who in the generations gone by allowed all the nations to walk in their own ways.
Који у прошавшим нараштајима беше пустио све народе да иду својим путевима:
17 Yet he didn’t leave himself without witness, in that he did good and gave you rains from the sky and fruitful seasons, filling our hearts with food and gladness.”
И опет не остави себе непосведоченог, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем.
18 Even saying these things, they hardly stopped the multitudes from making a sacrifice to them.
И ово говорећи једва уставише народ да им не приносе жртве, него да иде сваки својој кући. А док они живљаху онде и учаху,
19 But some Jews from Antioch and Iconium came there, and having persuaded the multitudes, they stoned Paul and dragged him out of the city, supposing that he was dead.
Дођоше из Антиохије и из Иконије некакви Јевреји, и кад се они препираху слободно, подговорише народ да их одустану, говорећи да ништа право не говоре, него све лажу. И подговоривши народ засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је мртав.
20 But as the disciples stood around him, he rose up, and entered into the city. On the next day he went out with Barnabas to Derbe.
А кад га опколише ученици његови, устаде и уђе у град, и сутрадан изиђе с Варнавом у Дерву.
21 When they had preached the Good News to that city and had made many disciples, they returned to Lystra, Iconium, and Antioch,
И проповедивши јеванђеље граду оном и научивши многе вратише се у Листру и Иконију и Антиохију.
22 strengthening the souls of the disciples, exhorting them to continue in the faith, and that through many afflictions we must enter into God’s Kingdom.
Утврђујући душе ученика и саветујући их да остану у вери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божје.
23 When they had appointed elders for them in every assembly, and had prayed with fasting, they commended them to the Lord on whom they had believed.
И поставивши им старешине по свим црквама, и помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу кога вероваше.
24 They passed through Pisidia and came to Pamphylia.
И прошавши Писидију дођоше у Памфилију.
25 When they had spoken the word in Perga, they went down to Attalia.
И говоривши реч Господњу у Перзи сиђоше у Аталију.
26 From there they sailed to Antioch, from where they had been committed to the grace of God for the work which they had fulfilled.
И оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани благодати Божјој на дело које свршише.
27 When they had arrived and had gathered the assembly together, they reported all the things that God had done with them, and that he had opened a door of faith to the nations.
А кад дођоше и сабраше цркву, казаше све шта учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.
28 They stayed there with the disciples for a long time.
И осташе онде не мало времена с ученицима.
