Proverbs 17
1 Better is a dry morsel with quietness, than a house full of feasting with strife.
Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
2 A servant who deals wisely will rule over a son who causes shame, and shall have a part in the inheritance amongst the brothers.
Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
3 The refining pot is for silver, and the furnace for gold, but the LORD tests the hearts.
Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
4 An evildoer heeds wicked lips. A liar gives ear to a mischievous tongue.
Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
5 Whoever mocks the poor reproaches his Maker. He who is glad at calamity shall not be unpunished.
Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
6 Children’s children are the crown of old men; the glory of children is their parents.
Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
7 Excellent speech isn’t fitting for a fool, much less do lying lips fit a prince.
Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
8 A bribe is a precious stone in the eyes of him who gives it; wherever he turns, he prospers.
Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
9 He who covers an offence promotes love; but he who repeats a matter separates best friends.
Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
10 A rebuke enters deeper into one who has understanding than a hundred lashes into a fool.
Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
11 An evil man seeks only rebellion; therefore a cruel messenger shall be sent against him.
Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
12 Let a bear robbed of her cubs meet a man, rather than a fool in his folly.
Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
13 Whoever rewards evil for good, evil shall not depart from his house.
Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
14 The beginning of strife is like breaching a dam, therefore stop contention before quarrelling breaks out.
Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
15 He who justifies the wicked, and he who condemns the righteous, both of them alike are an abomination to the LORD.
Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
16 Why is there money in the hand of a fool to buy wisdom, since he has no understanding?
На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
17 A friend loves at all times; and a brother is born for adversity.
У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
18 A man void of understanding strikes hands, and becomes collateral in the presence of his neighbour.
Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
19 He who loves disobedience loves strife. One who builds a high gate seeks destruction.
Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
20 One who has a perverse heart doesn’t find prosperity, and one who has a deceitful tongue falls into trouble.
Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
21 He who becomes the father of a fool grieves. The father of a fool has no joy.
Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
22 A cheerful heart makes good medicine, but a crushed spirit dries up the bones.
Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
23 A wicked man receives a bribe in secret, to pervert the ways of justice.
Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
24 Wisdom is before the face of one who has understanding, but the eyes of a fool wander to the ends of the earth.
Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
25 A foolish son brings grief to his father, and bitterness to her who bore him.
Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
26 Also to punish the righteous is not good, nor to flog officials for their integrity.
Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
27 He who spares his words has knowledge. He who is even tempered is a man of understanding.
Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
28 Even a fool, when he keeps silent, is counted wise. When he shuts his lips, he is thought to be discerning.
И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
