Psalms 104
1 Bless the LORD, O my soul. O LORD my God, thou art very great; thou art clothed with honor and majesty.
Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
2 Who coverest [thyself] with light as [with] a garment: who stretchest out the heavens like a curtain:
Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
3 Who layeth the beams of his chambers in the waters: who maketh the clouds his chariot: who walketh upon the wings of the wind:
Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
4 Who maketh his angels spirits; his ministers a flaming fire:
Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
5 [Who] laid the foundations of the earth, [that] it should not be removed for ever.
Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
6 Thou coveredst it with the deep as [with] a garment: the waters stood above the mountains.
Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
7 At thy rebuke they fled; at the voice of thy thunder they hasted away.
Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
8 They go up by the mountains; they go down by the valleys to the place which thou hast founded for them.
Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
9 Thou hast set a bound that they may not pass over; that they turn not again to cover the earth.
Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
10 He sendeth the springs into the valleys, [which] run among the hills.
Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
11 They give drink to every beast of the field: the wild asses quench their thirst.
Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
12 By them shall the fowls of the heaven have their habitation, [which] sing among the branches.
На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
13 He watereth the hills from his chambers: the earth is satisfied with the fruit of thy works.
Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
14 He causeth the grass to grow for the cattle, and herb for the service of man: that he may bring forth food out of the earth;
Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
15 And wine [that] maketh glad the heart of man, [and] oil to make [his] face to shine, and bread [which] strengtheneth man's heart.
И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
16 The trees of the LORD are full [of sap]; the cedars of Lebanon, which he hath planted;
Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
17 Where the birds make their nests: [as for] the stork, the fir-trees [are] her house.
На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
18 The high hills [are] a refuge for the wild goats; [and] the rocks for the conies.
Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
19 He appointeth the moon for seasons: the sun knoweth his going down.
Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
20 Thou makest darkness, and it is night: in which all the beasts of the forest do creep [forth].
Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
21 The young lions roar after their prey, and seek their food from God.
Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
22 The sun ariseth, they collect, and lay themselves down in their dens.
Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
23 Man goeth forth to his work and to his labor until the evening.
Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
24 O LORD, how manifold are thy works! in wisdom hast thou made them all: the earth is full of thy riches.
Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
25 [So is] this great and wide sea, in which [are] creeping animals innumerable, both small and great beasts.
Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
26 There go the ships: [there is] that leviathan, [which] thou hast made to play therein.
Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
27 These wait all upon thee; that thou mayest give [them] their food in due season.
Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
28 [That which] thou givest them, they gather: thou openest thy hand, they are filled with good.
Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
29 Thou hidest thy face, they are troubled: thou takest away their breath, they die, and return to their dust.
Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
30 Thou sendest forth thy spirit, they are created: and thou renewest the face of the earth.
Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
31 The glory of the LORD shall endure for ever: the LORD shall rejoice in his works.
Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
32 He looketh on the earth, and it trembleth: he toucheth the hills, and they smoke.
Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
33 I will sing to the LORD as long as I live: I will sing praise to my God while I have my being.
Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
34 My meditation of him shall be sweet: I will be glad in the LORD.
Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
35 Let sinners be consumed out of the earth, and let the wicked be no more. Bless thou the LORD, O my soul. Praise ye the LORD.
Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
