2 Samuel 7
1 And it came to pass, when the king sat in his house, and the LORD had given him rest on every side from all his enemies;
А кад цар сеђаше код куће своје, и Господ му даде мир свуда унаоколо од свих непријатеља његових,
2 That the king said to Nathan the prophet, See now, I dwell in an house of cedar, but the ark of God dwelleth within curtains.
Рече цар Натану пророку: Види, ја стојим у кући од кедрова дрвета, а ковчег Божји стоји под завесима.
3 And Nathan said to the king, Go, do all that is in thy heart; for the LORD is with thee.
А Натан рече цару: Шта ти је год у срцу, иди, чини, јер је Господ с тобом.
4 And it came to pass that night, that the word of the LORD came to Nathan, saying,
Али ону ноћ дође реч Господња к Натану говорећи:
5 Go and tell my servant David, Thus saith the LORD, Shalt thou build me an house for me to dwell in?
Иди и реци слузи мом Давиду: Овако вели Господ: Ти ли ћеш ми начинити кућу да у њој наставам?
6 Though I have not dwelt in any house since the time that I brought the children of Israel out of Egypt, even to this day, but have walked in a tent and in a tabernacle.
Кад нисам наставао у кући од кад изведох синове Израиљеве из Мисира до данас, него сам ходио у шатору и у наслону.
7 In all the places in which I have walked with all the children of Israel have I spoken a word with any of the tribes of Israel, whom I commanded to feed my people Israel, saying, Why do ye not build me an house of cedar?
Куда сам год ходио са свим синовима Израиљевим, јесам ли једну реч рекао коме од судија Израиљевих, којима заповедах да пасу народ мој Израиља, и казао: Зашто ми не начините куће од кедра?
8 Now therefore so shalt thou say to my servant David, Thus saith the LORD of hosts, I took thee from the sheepfold, from following the sheep, to be ruler over my people, over Israel:
Овако дакле реци Давиду слузи мом: Овако вели Господ над војскама: Ја те узех од тора, од оваца, да будеш вођ народу мом, Израиљу:
9 And I was with thee wherever thou wentest, and have cut off all thy enemies out of thy sight, and have made thee a great name, like the name of the great men that are in the earth.
И бејах с тобом куда си год ходио, и истребих све непријатеље твоје испред тебе, и стекох ти име велико, као што је име великих људи који су на земљи.
10 Moreover I will appoint a place for my people Israel, and will plant them, that they may dwell in a place of their own, and move no more; neither shall the children of wickedness afflict them any more, as in times past,
И одредићу место народу свом Израиљу, и посадићу га, те ће наставати у свом месту, и неће се више претресати, нити ће их више мучити неправедници као пре,
11 And as since the time that I commanded judges to be over my people Israel, and have caused thee to rest from all thy enemies. Also the LORD telleth thee that he will make thee an house.
И од оног дана кад поставих судије над народом својим Израиљем; и смирићу те од свих непријатеља твојих. Јоште ти јавља Господ да ће ти Господ начинити кућу.
12 And when thy days shall be fulfilled, and thou shalt sleep with thy fathers, I will set up thy seed after thee, who shall proceed out of thy own body, and I will establish his kingdom.
Кад се наврше дани твоји, и починеш код отаца својих, подигнућу семе твоје након тебе, које ће изаћи из утробе твоје, и утврдићу царство његово.
13 He shall build an house for my name, and I will establish the throne of his kingdom for ever.
Он ће сазидати дом имену мом, и утврдићу престо царства његовог довека.
14 I will be his father, and he shall be my son. If he shall commit iniquity, I will chasten him with the rod of men, and with the stripes of the children of men:
Ја ћу му бити Отац, и он ће ми бити син: ако учини шта зло, караћу га прутом људским и ударцима синова човечијих.
15 But my mercy shall not depart from him, as I took it from Saul, whom I put away before thee.
Али милост моја неће се уклонити од њега као што сам је уклонио од Саула, ког уклоних испред тебе.
16 And thy house and thy kingdom shall be established for ever before thee: thy throne shall be established for ever.
Него ће тврд бити дом твој и царство твоје довека пред тобом, и престо ће твој стајати довека.
17 According to all these words, and according to all this vision, so did Nathan speak to David.
По свим овим речима и по свој овој утвари каза Натан Давиду.
18 Then king David went in, and sat before the LORD, and he said, Who am I, O Lord GOD? and what is my house, that thou hast brought me thus far?
Тада дође цар Давид и стаде пред Господом, и рече: Ко сам ја, Господе, Господе, и шта је мој дом, те си ме довео довде?
19 And this was yet a small thing in thy sight, O Lord GOD; but thou hast spoken also of thy servant’s house for a great while to come. And is this the manner of man, O Lord GOD?
Па и то Ти се још чини мало, Господе, Господе, него си говорио и за дом слуге свог на дуго времена. Је ли то закон човечји, Господе, Господе!
20 And what can David say more to thee? for thou, Lord GOD, knowest thy servant.
Али шта ће јоште Давид да Ти говори? Та Ти знаш слугу свог, Господе, Господе!
21 For thy word’s sake, and according to thy own heart, hast thou done all these great things, to make thy servant know them.
Ради речи своје и по срцу свом учинио си све ове велике ствари обзнањујући их слузи свом.
22 Therefore thou art great, O LORD God: for there is none like thee, neither is there any God besides thee, according to all that we have heard with our ears.
Зато си велик, Господе Боже, нема таквог какав си Ти; и нема Бога осим Тебе, по свему што чусмо својим ушима.
23 And what one nation in the earth is like thy people, even like Israel, whom God went to redeem for a people to himself, and to make him a name, and to do for you great things and terrible, for thy land, before thy people, whom thou didst redeem to thee from Egypt, from the nations and their gods?
Јер који је народ на земљи као Твој народ Израиљ? Ког је ради Бог ишао да га искупи да му буде народ и да стече себи име и да вам учини велика и страшна дела у земљи Твојој, пред народом Твојим, који си искупио себи из Мисира, од народа и богова њихових.
24 For thou hast confirmed to thyself thy people Israel to be a people to thee for ever: and thou, LORD, art become their God.
Јер си утврдио себи народ свој Израиља да Ти буде народ довека; а Ти си им, Господе, Бог.
25 And now, O LORD God, the word that thou hast spoken concerning thy servant, and concerning his house, establish it for ever, and do as thou hast said.
И тако, Господе Боже, реч коју си обрекао слузи свом и дому његовом, потврди засвагда, и учини како си рекао.
26 And let thy name be magnified for ever, saying, The LORD of hosts is the God over Israel: and let the house of thy servant David be established before thee.
Нека се велича име Твоје до века, да се говори: Господ је над војскама Бог над Израиљем; и дом слуге Твог Давида нека стоји тврдо пред Тобом.
27 For thou, O LORD of hosts, God of Israel, hast revealed to thy servant, saying, I will build thee an house: therefore hath thy servant found in his heart to pray this prayer to thee.
Јер си Ти, Господе над војскама, Боже Израиљев, јавио слузи свом говорећи: Дом ћу сазидати теби. Зато слуга Твој нађе у срцу свом да Ти се помоли овом молитвом.
28 And now, O Lord GOD, thou art that God, and thy words are true, and thou hast promised this goodness to thy servant:
Тако, Господе, Господе, Ти си Бог, и речи су Твоје истина; Ти си ово добро обрекао слузи свом.
29 Therefore now let it please thee to bless the house of thy servant, that it may continue for ever before thee: for thou, O Lord GOD, hast spoken it: and with thy blessing let the house of thy servant be blessed for ever.
Буди, дакле, вољан и благослови дом слуге свог да буде довека пред Тобом; јер си Ти Господе, рекао, и Твојим ће благословом бити благословен дом слуге Твог довека.
