Psalms 101

1 Of David, a psalm. If kindness and justice I sing, making melody to you, Lord.

Милост и правду певам; Тебе, Господе, славим.

2 I would look to the way that is blameless, and make it my own. Within my own house I would walk with an innocent heart.

Размишљам о путу правом, кад би год дошао к мени, ходим у безазлености срца свог у дому свом.

3 I would never direct my eyes to a thing that is base. The impulse to stray I abhor it shall not cling to me.

Не стављам пред очи своје речи непотребне, мрзим на дела која су против закона, не пристајем за њима.

4 Far from me be perverseness of heart, or kinship with evil.

Срце покварено далеко је од мене; злих не знам.

5 Who slanders their neighbour in secret, I bring them to silence: haughty looks and proud hearts I will not abide.

Ко тајно опада ближњег свог, тог изгоним; ко је охолог ока и надутог срца, тог не трпим.

6 I will favour the true in the land, they shall live in my court. Those who walk in a way that is blameless will be my attendant.

Очи су моје обраћене на верне на земљи, да би седели са мном. Ко ходи путем правим, тај служи мени.

7 No one will live in my house who practises guile. No one that speaks a lie will abide in my presence.

Не живи у дому мом који ради лукаво; који говори лаж, не стоји пред очима мојим.

8 Morn by morn I will wholly wipe out all the bad in the land, and cut off from the Lord’s own city all workers of evil.

Јутром затирем све безбожнике на земљи, да бих истребио из града Господњег све који чине безакоње.