Isaiah 2
1 The word, which was revealed to Isaiah, the son of Amoz, concerning Judah and Jerusalem.
Реч која дође у утвари Исаији сину Амосовом за Јуду и за Јерусалим.
2 It shall come to pass in the last days, That the mountain of the house of Jehovah shall be established at the head of the mountains, And exalted above the hills; And all nations shall flow unto it.
Биће у потоња времена гора дома Господњег утврђена уврх гора и узвишена изнад хумова, и стицаће се к њој сви народи.
3 And many kingdoms shall go, and shall say, “Come, let us go to the mountain of Jehovah, To the house of the God of Jacob, That he may teach us his ways, And that we may walk in his paths!” For from Zion shall go forth a law, And the word of Jehovah from Jerusalem.
И ићи ће многи народи говорећи: Ходите да идемо на гору Господњу, у дом Бога Јаковљевог, и учиће нас својим путевима, и ходићемо стазама Његовим. Јер ће из Сиона изаћи закон, и реч Господња из Јерусалима.
4 He shall be a judge of the nations, And an umpire of many kingdoms; And they shall beat their swords into ploughshares, And their spears into pruning-hooks; Nation shall not lift up the sword against nation, Neither shall they learn war any more.
И судиће међу народима, и караће многе народе, те ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове, неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити боју.
5 O house of Jacob, come ye, And let us walk in the light of Jehovah!
Доме Јаковљев, ходи да идемо по светлости Господњој.
6 For thou hast forsaken thy people, the house of Jacob, Because they are full of the East, And are sorcerers, like the Philistines, And strike hands with a foreign race!
Али си оставио свој народ, дом Јаковљев, јер су пуни зала источних и гатају као Филистеји, и мили су им синови туђински.
7 Their land is full of silver and gold, And there is no end to their treasures; Their land is full of horses, And there is no end to their chariots;
И земља је њихова пуна сребра и злата, и благу њиховом нема краја; земља је њихова пуна коња, и колима њиховим нема краја.
8 Their land is full of idols; They bow down to the work of their own hands, To that which their own fingers have made.
Пуна је земља њихова идола; делу руку својих клањају се, што начинише прсти њихови.
9 Therefore shall the mean man be bowed down, And the great man be brought low; And thou wilt not forgive them!
И клањају се прости људи, и савијају се главни људи; немој им опростити.
10 Go into the rock, hide yourselves in the dust, From the terror of Jehovah, and the glory of his majesty!
Уђи у стену, и сакриј се у прах од страха Господњег и од славе величанства Његовог.
11 The proud looks of man shall be humbled, And the loftiness of mortals shall be brought low; Jehovah alone shall be exalted in that day.
Поносите очи човечје понизиће се, и висина људска угнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан.
12 For Jehovah of hosts holdeth a day of judgment Against all that is proud and lofty; Against all that is exalted, and it shall be brought low;
Јер ће доћи дан Господа над војскама на све охоле и поносите и на сваког који се подиже, те ће бити понижени,
13 Against all the cedars of Lebanon, the high and the exalted, And against all the oaks of Bashan;
И на све кедре ливанске велике и високе и на све храстове васанске,
14 Against all the lofty mountains, And against all the high hills;
И на све горе високе и на све хумове издигнуте,
15 Against every lofty tower, And against every high wall;
И на сваку кулу високу и на сваки зид тврди,
16 Against all the ships of Tarshish, And against all their beautiful flags.
И на све лађе тарсиске и на све ликове миле.
17 The pride of man shall be humbled; The loftiness of mortals shall be brought low; Jehovah alone shall be exalted in that day.
Тада ће се поноситост људска угнути и висина се људска понизити, и Господ ће сам бити узвишен у онај дан.
18 The idols shall wholly pass away;
И идола ће нестати сасвим.
19 And men shall go into clefts of the rocks, and caves of the earth, From the terror of Jehovah, and the glory of his majesty, When he ariseth to make the earth tremble.
И људи ће ићи у пећине камене и у рупе земаљске од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу.
20 At that time shall men cast away their idols of silver and their idols of gold, Which they have made to worship, To the moles and the bats;
Тада ће бацити човек идоле своје сребрне и идоле своје златне, које начини себи да им се клања, кртицама и слепим мишевима,
21 Fleeing into caves of the rocks, and clefts of the craggy rocks, From the terror of Jehovah, and the glory of his majesty, When he ariseth to make the earth tremble.
Улазећи у раселине камене и у пећине камене од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу.
22 Trust, then, no more in man, Whose breath is in his nostrils! For what account is to be made of him!
Прођите се човека, коме је дах у носу; јер шта вреди?
