Isaiah 16
1 Send the lambs for the ruler of the land from Sela to the wilderness, to the mountain of the daughter of Zion.
Шаљите јагањце господару земаљском, од Селе до пустиње, ка гори кћери сионске.
2 For it will be that as wandering birds, as a scattered nest, so will the daughters of Moab be at the fords of the Arnon.
Јер ће бити кћери моавске на бродовима арнонским као птица која лута, отерана с гнезда.
3 Give counsel. Execute justice. Make your shade like the night in the midst of the noonday. Hide the outcasts. Do not betray the fugitive.
Учини веће, народе, начини сен у подне као ноћ, заклони изагнане, немој издати бегунце.
4 Let my outcasts dwell with you. As for Moab, be a hiding place for him from the face of the destroyer. For the extortioner is brought to nothing. Destruction ceases. The oppressors are consumed out of the land.
Нека код тебе бораве изгнани моји, Моаве; буди им заклон од пустошника; јер ће нестати насилника, престаће пустошење, истребиће се са земље који газе друге.
5 A throne will be established in loving kindness. One will sit on it in truth, in the tent of David, judging, seeking justice, and swift to do righteousness.
И утврдиће се престо милошћу, и на њему ће седети једнако у шатору Давидовом који ће судити и тражити што је право и бити брз да чини правду.
6 We have heard of the pride of Moab, that he is very proud; even of his arrogance, his pride, and his wrath. His boastings are nothing.
Чусмо за охолост Моава врло поноситог, за понос његов и охолост и обест његову; лажи његове неће бити тврде.
7 Ah, let not Moab wail; let everyone wail for Moab. You will mourn for the raisin cakes of Kir Hareseth, utterly stricken.
Зато ће ридати Моавац над Моавцем, сви ће ридати; над темељима кир-аресетским уздисаћете јер су разваљени.
8 For the fields of Heshbon languish with the vine of Sibmah. The lords of the nations have broken down its choice branches, which reached even to Jazer, which wandered into the wilderness. Its shoots were spread abroad. They passed over the sea.
И поља есевонска посушише се и чокот сивамски; господа народна потрше красне лозе његове, које досезаху до Јазира и вијаху се по пустињи; одводе његове пружаху се и прелажаху преко мора.
9 Therefore I will weep with the weeping of Jazer for the vine of Sibmah. I will saturate you with my tears, Heshbon, and Elealeh: for on your summer fruits and on your harvest the battle shout has fallen.
Зато ћу плакати плачем јазирским за чокотом сивамским; заливаћу те сузама својим, Есевоне и Елеало, јер песма о летини твојој и о жетви твојој паде.
10 Gladness is taken away, and joy out of the fruitful field; and in the vineyards there will be no singing and there will be no jubilant shouting. Nobody will tread out wine in the presses. I have made the shouting stop.
И неста радости и весеља с поља родног, у виноградима се не пева ни подвикује, вина у кацама не гази газилац; учиних крај песмама.
11 Therefore my heart sounds like a harp for Moab, and my inward parts for Kir Heres.
Зато утроба моја јечи као гусле за Моавом, и срце моје за Кир-Ересом.
12 It will happen that when Moab presents himself, when he wearies himself on the high place, and comes to his sanctuary to pray, that he will not prevail.
И кад се види да се уморио Моав на висини својој, ући ће у светињу своју да се помоли; али ништа неће свршити.
13 This is the word that the LORD spoke concerning Moab in time past.
Ово је реч што рече Господ за Моава давно.
14 But now the LORD has spoken, saying, "Within three years, as a worker bound by contract would count them, the glory of Moab shall be brought into contempt, with all his great multitude; and the remnant will be very small and feeble."
А сада вели Господ говорећи: До три године, као што су године најамничке, олошаће слава Моавова са свим мноштвом његовим, и шта остане биће врло мало и нејако.
