Ecclesiastes 4

1 Then I returned and saw all the oppressions that are done under the sun: and look, the tears of those who were oppressed, and they had no comforter; and on the side of their oppressors there was power; but they had no comforter.

Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.

2 Therefore I praised the dead who have been long dead more than the living who are yet alive.

Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе.

3 Yes, better than them both is him who has not yet been, who has not seen the evil work that is done under the sun.

Али је бољи и од једних и од других онај који још није постао, који није видео зло што бива под сунцем.

4 Then I saw all the labor and achievement that is the envy of a man's neighbor. This also is vanity and a striving after wind.

Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.

5 The fool folds his hands together and ruins himself.

Безумник склапа руке своје, и једе своје тело:

6 Better is a handful, with quietness, than two handfuls with labor and chasing after wind.

Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу.

7 Then I returned and saw vanity under the sun.

Опет видех таштину под сунцем:

8 There is one who is alone, and he has neither son nor brother. There is no end to all of his labor, neither are his eyes satisfied with wealth. For whom then, do I labor, and deprive my soul of enjoyment? This also is vanity, yes, it is a miserable business.

Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао.

9 Two are better than one, because they have a good reward for their labor.

Боље је двојици него једном, јер имају добру добит од свог труда.

10 For if they fall, the one will lift up his fellow; but woe to him who is alone when he falls, and doesn't have another to lift him up.

Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне.

11 Again, if two lie together, then they have warmth; but how can one keep warm alone?

Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати?

12 If a man prevails against one who is alone, two shall withstand him; and a threefold cord is not quickly broken.

И ако би ко надјачао једног, двојица ће му одолети; и трострука врпца не кида се лако.

13 Better is a poor and wise youth than an old and foolish king who doesn't know how to receive admonition any more.

Боље је дете убого, а мудро него цар стар, а безуман, који се већ не зна поучити.

14 For out of prison he came forth to be king; yes, even in his kingdom he was born poor.

Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши.

15 I saw all the living who walk under the sun, that they were with the youth, the other, who succeeded him.

Видех све живе који ходе под сунцем где пристају за дететом другим, које ће ступити на његово место.

16 There was no end of all the people, even of all them over whom he was—yet those who come after shall not rejoice in him. Surely this also is vanity and a chasing after wind.

Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.