1 Chronicles 17
1 It happened, when David lived in his house, that David said to Nathan the prophet, "Look, I dwell in a house of cedar, but the ark of the covenant of the LORD is under curtains."
А кад Давид сеђаше код куће своје, рече Давид Натану пророку: Гле, ја стојим у кући од кедровог дрвета, а ковчег завета Господњег под завесима.
2 Nathan said to David, "Do all that is in your heart; for God is with you."
А Натан рече Давиду: Шта ти је год у срцу, чини, јер је Бог с тобом.
3 It happened the same night, that the word of God came to Nathan, saying,
Али ону ноћ дође реч Божја Натану говорећи:
4 "Go and tell David my servant, 'Thus says the LORD, "You shall not build me a house to dwell in;
Иди и реци Давиду слузи мом: Овако вели Господ: Ти ми нећеш сазидати куће да у њој наставам.
5 for I have not lived in a house since the day that I brought up Israel to this day, but have gone about from tent to tent, and from tabernacle to tabernacle.
Кад нисам наставао у кући откад изведох Израиља до данас, него сам ишао од шатора до шатора и од наслона до наслона,
6 In all places in which I have walked with all Israel, did I speak a word with any of the judges of Israel, whom I commanded to be shepherd of my people, saying, 'Why have you not built me a house of cedar?'"'
Куда сам год ходио са свим Израиљем, јесам ли једну реч рекао коме између судија Израиљевих којима заповедах да пасу народ мој, и казао: Зашто ми не начините кућу од кедра?
7 "Now therefore, you shall tell my servant David, 'Thus says the LORD of hosts, "I took you from the sheep pen, from following the sheep, that you should be prince over my people Israel.
Овако, дакле, реци слузи мом Давиду: Овако вели Господ над војскама: Ја те узех од тора, од оваца, да будеш вођ народу мом Израиљу.
8 I have been with you wherever you have gone, and have cut off all your enemies from before you. I will make you a name, like the name of the great ones who are in the earth.
И бејах с тобом куда си год ишао, и истребих све непријатеље твоје испред тебе, и стекох ти име као што је име великих људи на земљи.
9 I will appoint a place for my people Israel, and will plant them, that they may dwell in their own place, and be moved no more; neither shall the children of wickedness waste them any more, as at the first,
И одредићу место народу свом Израиљу, и посадићу га, те ће наставати у свом месту, и неће се више претресати; нити ће им више досађивати неправедници као пре,
10 and from the time that I commanded judges to be over my people Israel; and I will subdue all your enemies. Moreover I tell you that the LORD will build you a house.
И од оног дана када сам поставио судије над народом својим Израиљем; и покорих све непријатеље твоје; него ти јављам да ће ти Господ сазидати кућу.
11 And it will come about when your days are fulfilled, when you must go to be with your fathers, that I will raise up your descendant after you, who shall be of your sons; and I will establish his kingdom.
И кад се наврше дани твоји да отидеш к оцима својим, подигнућу семе твоје након тебе, које ће бити између синова твојих, и утврдићу царство његово.
12 He will build me a house, and I will establish his throne forever.
Они ће ми сазидати дом, и утврдићу престо његов довека.
13 I will be his father, and he shall be my son. I will not take my loving kindness away from him, as I took it from him that was before you;
Ја ћу му бити Отац, и он ће ми бити син; а милости своје нећу уклонити од њега као што сам уклонио од оног који беше пре тебе.
14 but I will settle him in my house and in my kingdom forever. His throne shall be established forever."'"
Него ћу га утврдити у дому свом и у царству свом довека, и престо ће његов стајати довека.
15 According to all these words, and according to all this vision, so Nathan spoke to David.
По свим овим речима и по свој овој утвари каза Натан Давиду.
16 Then king David went in and sat before the LORD and said, "Who am I, LORD God, and what is my house, that you have brought me thus far?
Тада дође цар Давид и стаде пред Господом, и рече: Ко сам ја, Господе Боже, и шта је дом мој, те си ме довео довде?
17 This was a small thing in your eyes, God, but you have spoken of your servant's house for a great while to come, and you have let me look upon the generation of humankind to come, LORD God.
И то ти се чини мало, Боже, него си говорио и за дом слуге свог на дуго времена, и постарао си се за ту славу законом човечијим, Господе Боже.
18 What can David say yet more to you concerning the honor which is done to your servant? For you know your servant, LORD.
Шта ће још Давид да Ти говори о части слуге Твог, кад Ти знаш слугу свог?
19 For your servant's sake, and according to your own heart, you have worked all this greatness, to make known to your servant all these great things.
Господе, слуге свог ради и по срцу свом чиниш сву ову велику ствар, обзнањујући све ове велике ствари.
20 LORD, there is none like you, neither is there any God besides you, according to all that we have heard with our ears.
Господе, нема таквог какав си Ти, и нема Бога осим Тебе, по свему сто чусмо својим ушима.
21 And who is like your people Israel, the one nation on earth whom God went out to redeem to be a people for himself, to make a name for yourself by great and awesome deeds, by driving out from before your people, whom you redeemed out of Egypt, a nation and its gods?
Јер који је народ на земљи као Твој народ Израиљ? Ради кога је Бог ишао да га искупи да му буде народ, и да стече себи име великим и страшним делима изгонећи народе испред народа свог, који си искупио из Мисира
22 And you made your people Israel for yourself to be your people forever; and you, LORD, became their God.
Јер си учинио народ свој Израиља својим народом довека; а Ти си им, Господе, Бог.
23 Now, LORD, let the word that you have spoken concerning your servant, and concerning his house, be established forever, and do as you have spoken.
И тако, Господе, реч коју си обрекао слузи свом и дому његовом нека буде тврда довека, и учини како си рекао.
24 Let your name be established and magnified forever, saying, 'The LORD of hosts is the God of Israel,' and the house of David your servant is established before you.
Нека буде тврда, да се велича име Твоје довека и да се говори: Господ над војскама, Бог Израиљев јесте Бог над Израиљем, и дом Давида слуге Твог нека стоји тврдо пред Тобом.
25 For you have revealed to your servant that you will build him a house. Therefore your servant has found courage to pray before you.
Јер си Ти, Боже мој, јавио слузи свом да ћеш му сазидати дом, зато се слуга Твој усуди да Ти се помоли.
26 Now, LORD, you are God, and have promised this good thing to your servant.
Тако Господе, Ти си Бог, и обрекао си слузи свом то добро.
27 Now it has pleased you to bless the house of your servant, that it may continue forever before you; for you, LORD, have blessed, and it is blessed forever."
Буди дакле вољан и благослови дом слуге свог да буде довека пред Тобом; јер кад Ти, Господе, благословиш, биће благословен довека.
