Isaiah 2
1 The thing that Isaiah son of Amoz has seen concerning Judah and Jerusalem:
Реч која дође у утвари Исаији сину Амосовом за Јуду и за Јерусалим.
2 And it has come to pass, In the latter end of the days, The mountain of YHWH’s house is established, Above the top of the mountains, And it has been lifted up above the heights, And all the nations have flowed to it.
Биће у потоња времена гора дома Господњег утврђена уврх гора и узвишена изнад хумова, и стицаће се к њој сви народи.
3 And many peoples have gone and said, “Come, and we go up to the mountain of YHWH, To the house of the God of Jacob, And He teaches us of His ways, And we walk in His paths, For a law goes forth from Zion, And a word of YHWH from Jerusalem.
И ићи ће многи народи говорећи: Ходите да идемо на гору Господњу, у дом Бога Јаковљевог, и учиће нас својим путевима, и ходићемо стазама Његовим. Јер ће из Сиона изаћи закон, и реч Господња из Јерусалима.
4 And He has judged between the nations, And has given a decision to many peoples, And they have beat their swords to plowshares, And their spears to pruning-hooks, Nation does not lift up sword to nation, Nor do they learn anymore—war.
И судиће међу народима, и караће многе народе, те ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове, неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити боју.
5 O house of Jacob, come, And we walk in the light of YHWH.”
Доме Јаковљев, ходи да идемо по светлости Господњој.
6 For You have left Your people, the house of Jacob. For they have been filled from the east, And [are] sorcerers like the Philistines, And strike hands with the children of strangers.
Али си оставио свој народ, дом Јаковљев, јер су пуни зала источних и гатају као Филистеји, и мили су им синови туђински.
7 And its land is full of silver and gold, And there is no end to its treasures, And its land is full of horses, And there is no end to its chariots,
И земља је њихова пуна сребра и злата, и благу њиховом нема краја; земља је њихова пуна коња, и колима њиховим нема краја.
8 And its land is full of idols, It bows itself to the work of its hands, To that which its fingers have made,
Пуна је земља њихова идола; делу руку својих клањају се, што начинише прсти њихови.
9 And the low bows down, and the high is humbled, And You do not accept them.
И клањају се прости људи, и савијају се главни људи; немој им опростити.
10 Enter into a rock, and be hidden in dust, Because of the fear of YHWH, And because of the honor of His excellence.
Уђи у стену, и сакриј се у прах од страха Господњег и од славе величанства Његовог.
11 The haughty eyes of man have been humbled, And the loftiness of men has been bowed down, And YHWH alone has been set on high in that day.
Поносите очи човечје понизиће се, и висина људска угнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан.
12 For a day [is] to YHWH of Hosts, For every proud and high one, And for every lifted up and low one,
Јер ће доћи дан Господа над војскама на све охоле и поносите и на сваког који се подиже, те ће бити понижени,
13 And for all cedars of Lebanon, The high and the exalted ones, And for all oaks of Bashan,
И на све кедре ливанске велике и високе и на све храстове васанске,
14 And for all the high mountains, And for all the exalted heights,
И на све горе високе и на све хумове издигнуте,
15 And for every high tower, And for every fortified wall,
И на сваку кулу високу и на сваки зид тврди,
16 And for all ships of Tarshish, And for all desirable pictures.
И на све лађе тарсиске и на све ликове миле.
17 And the haughtiness of man has been bowed down, And the loftiness of men humbled, And YHWH alone has been set on high in that day.
Тада ће се поноситост људска угнути и висина се људска понизити, и Господ ће сам бити узвишен у онај дан.
18 And the idols—they completely pass away.
И идола ће нестати сасвим.
19 And [men] have entered into caverns of rocks, And into caves of dust, Because of the fear of YHWH, And because of the honor of His excellence, In His rising to terrify the earth.
И људи ће ићи у пећине камене и у рупе земаљске од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу.
20 In that day man casts his idols of silver, And his idols of gold, That they have made for him to worship, To moles, and to bats,
Тада ће бацити човек идоле своје сребрне и идоле своје златне, које начини себи да им се клања, кртицама и слепим мишевима,
21 To enter into cavities of the rocks, And into clefts of the high places, Because of the fear of YHWH, And because of the honor of His excellence, In His rising to terrify the earth.
Улазећи у раселине камене и у пећине камене од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу.
22 Cease yourselves from man, Whose breath [is] in his nostrils, For—in what is he esteemed?
Прођите се човека, коме је дах у носу; јер шта вреди?
