Proverbs 1
1 The proverbs of Solomon the son of David, the king of Israel:
Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
2 To know wisdom and instruction; to comprehend the sayings of understanding;
Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3 To accept the instruction of intelligence, righteousness, and justice, and equity;
Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4 To give to the simple prudence, to the youth knowledge and discretion.
Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5 The wise will hear, and will increase [his] information; and the man of understanding will obtain wise counsels:
Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6 To understand a proverb, and a sage sentence; the words of the wise, and their riddles.
Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7 The fear of the Lord is the beginning of knowledge: wisdom and instruction fools [alone] despise.
Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8 Hear, my son, the instruction of thy father, and cast not off the teaching of thy mother;
Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9 For a wreath of grace are they unto thy head, and chains for thy throat.
Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10 My son, if sinners wish to entice thee, consent thou not.
Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11 If they should say, Come with us, let us lie in wait for blood, let us watch in concealment for the uselessly innocent;
Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
12 We will swallow them up like the grave alive; and the men of integrity, as those that go down into the pit; (Sheol h7585)
Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; (Sheol h7585)
13 We shall find all [kinds of] precious wealth, we will fill our houses with booty;
Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14 Thy lot must thou cast in our midst; one purse shall be for us all:
Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15 My son, walk not thou on the way with them; withhold thy foot from their path;
Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16 For their feet run after evil, and they make haste to shed blood.
Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17 For uselessly is the net spread out before the eyes of every winged bird:
Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18 While they lie in wait for their [own] blood; they watch in concealment for their [own] lives.
А они вребају своју крв и заседају својој души.
19 So are the paths of every one that is greedy after [unlawful] gain; it taketh away the life of those that own it.
Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20 Wisdom crieth loudly without; in the public places she uttereth her voice;
Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21 At the corner of noisy streets she calleth, at the entrances of gates; in the city she sayeth her speeches:
У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22 How long, ye simple ones, will ye love simplicity? and the scorners take their delight in scorning, and fools hate knowledge?
Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23 Turn back to my admonition: behold, I will pour out my spirit unto you, I will make known my words unto you.
Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24 Whereas I called, and ye refused; I stretched out my hand, and no man was attentive;
Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25 And ye have set at nought all my counsel, and would not accept my admonition:
Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
26 [Therefore] I also will truly laugh at your calamity; I will deride [you] when your terror cometh;
Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27 When your terror cometh like the tempest-cloud, and your calamity hasteneth like a whirlwind; when there come upon you distress and affliction.
Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28 Then will they call me, but I will not answer; they will seek me earnestly, but they shall not find me;
Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29 For the reason that they hated knowledge, and the fear of the Lord they did not choose;
Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
30 [That] they would not attend to my counsel: [that] they rejected all my admonition.
Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
31 Therefore shall they eat of the fruit of their own way, and from their own counsels shall they be satisfied.
Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32 For the defection of the simple will slay them, and the prosperity of fools will cause them to be lost.
Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33 But he that hearkeneth unto me shall dwell safely, and shall be at rest from the dread of evil.
Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
