Matthew 9
1 And he entered into a ship, and passed over, and came into his own city.
И ушавши у лађу пређе и дође у свој град.
2 And, behold, they brought to him a man sick of the palsy, lying on a bed: and Jesus seeing their faith said unto the sick of the palsy; Son, be of good cheer; thy sins be forgiven thee.
И гле, донесоше Му узета који лежаше на одру. И видевши Исус веру њихову рече узетом: Не бој се, синко, опраштају ти се греси твоји.
3 And, behold, certain of the scribes said within themselves, This [man] blasphemeth.
И гле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај хули на Бога.
4 And Jesus knowing their thoughts said, Wherefore think ye evil in your hearts?
И видећи Исус помисли њихове рече: Зашто зло мислите у срцима својим?
5 For whether is easier, to say, [Thy] sins be forgiven thee; or to say, Arise, and walk?
Јер шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси; или рећи: Устани и ходи?
6 But that ye may know that the Son of man hath power on earth to forgive sins, (then saith he to the sick of the palsy, ) Arise, take up thy bed, and go unto thine house.
Али да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе (тада рече узетом): Устани, узми одар свој и иди дома.
7 And he arose, and departed to his house.
И уставши отиде дома.
8 But when the multitudes saw [it], they marvelled, and glorified God, which had given such power unto men.
А људи видећи чудише се, и хвалише Бога, који је дао власт такву људима.
9 And as Jesus passed forth from thence, he saw a man, named Matthew, sitting at the receipt of custom: and he saith unto him, Follow me. And he arose, and followed him.
И одлазећи Исус оданде виде човека где седи на царини, по имену Матеја, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за Њим.
10 And it came to pass, as Jesus sat at meat in the house, behold, many publicans and sinners came and sat down with him and his disciples.
И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и грешници дођоше и јеђаху с Исусом и с ученицима Његовим.
11 And when the Pharisees saw [it], they said unto his disciples, Why eateth your Master with publicans and sinners?
И видевши то фарисеји говораху ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима учитељ ваш једе и пије?
12 But when Jesus heard [that], he said unto them, They that be whole need not a physician, but they that are sick.
А Исус чувши то рече им: Не требају здрави лекара него болесни.
13 But go ye and learn what [that] meaneth, I will have mercy, and not sacrifice: for I am not come to call the righteous, but sinners to repentance.
Него идите и научите се шта значи: Милости хоћу, а не прилога. Јер ја нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање.
14 Then came to him the disciples of John, saying, Why do we and the Pharisees fast oft, but thy disciples fast not?
Тада приступише к Њему ученици Јованови говорећи: Зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте?
15 And Jesus said unto them, Can the children of the bridechamber mourn, as long as the bridegroom is with them? but the days will come, when the bridegroom shall be taken from them, and then shall they fast.
А Исус рече им: Еда ли могу сватови плакати док је с њима женик? Него ће доћи време кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити.
16 No man putteth a piece of new cloth unto an old garment, for that which is put in to fill it up taketh from the garment, and the rent is made worse.
Јер нико не меће нову закрпу на стару хаљину; јер ће се закрпа одадрети од хаљине, и гора ће рупа бити.
17 Neither do men put new wine into old bottles: else the bottles break, and the wine runneth out, and the bottles perish: but they put new wine into new bottles, and both are preserved.
Нити се лије вино ново у мехове старе; иначе мехови продру се и вино се пролије, и мехови пропадну. Него се лије вино ново у мехове нове, и обоје се сачува.
18 While he spake these things unto them, behold, there came a certain ruler, and worshipped him, saying, My daughter is even now dead: but come and lay thy hand upon her, and she shall live.
Док Он тако говораше њима, гле, кнез некакав дође и клањаше Му се говорећи: Кћи моја сад умре; него дођи и метни на њу руку своју, и оживеће.
19 And Jesus arose, and followed him, and [so did] his disciples.
И уставши Исус за њим пође и ученици Његови.
20 And, behold, a woman, which was diseased with an issue of blood twelve years, came behind [him], and touched the hem of his garment:
И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати Му се скута од хаљине Његове.
21 For she said within herself, If I may but touch his garment, I shall be whole.
Јер говораше у себи: Само ако се дотакнем хаљине Његове, оздравићу.
22 But Jesus turned him about, and when he saw her, he said, Daughter, be of good comfort; thy faith hath made thee whole. And the woman was made whole from that hour.
А Исус обазревши се и видевши је рече: Не бој се, кћери; вера твоја помогла ти је. И оздрави жена од тог часа.
23 And when Jesus came into the ruler’s house, and saw the minstrels and the people making a noise,
И дошавши Исус у дом кнежев и видевши свираче и људе забуњене
24 He said unto them, Give place: for the maid is not dead, but sleepeth. And they laughed him to scorn.
Рече им: Одступите, јер девојка није умрла, него спава. И подсмеваху Му се.
25 But when the people were put forth, he went in, and took her by the hand, and the maid arose.
А кад истера људе, уђе, и ухвати је за руку, и уста девојка.
26 And the fame hereof went abroad into all that land.
И отиде глас овај по свој земљи оној.
27 And when Jesus departed thence, two blind men followed him, crying, and saying, [Thou] Son of David, have mercy on us.
А кад је Исус одлазио оданде, за Њим иђаху два слепца вичући и говорећи: Помилуј нас, сине Давидов!
28 And when he was come into the house, the blind men came to him: and Jesus saith unto them, Believe ye that I am able to do this? They said unto him, Yea, Lord.
А кад дође у кућу, приступише к Њему слепци, и рече им Исус: Верујете ли да могу то учинити? А они Му рекоше: Да Господе.
29 Then touched he their eyes, saying, According to your faith be it unto you.
Тада дохвати се очију њихових говорећи: По вери вашој нека вам буде.
30 And their eyes were opened; and Jesus straitly charged them, saying, See [that] no man know [it].
И отворише им се очи. И запрети им Исус говорећи: Гледајте да нико не дозна.
31 But they, when they were departed, spread abroad his fame in all that country.
А они изишавши разгласише Га по свој земљи оној.
32 As they went out, behold, they brought to him a dumb man possessed with a devil.
Кад они пак изиђоше, гле, доведоше к Њему човека немог и бесног.
33 And when the devil was cast out, the dumb spake: and the multitudes marvelled, saying, It was never so seen in Israel.
И пошто изгна ђавола, проговори неми. И дивљаше се народ говорећи: Никада се тога није видело у Израиљу.
34 But the Pharisees said, He casteth out devils through the prince of the devils.
А фарисеји говораху: Помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.
35 And Jesus went about all the cities and villages, teaching in their synagogues, and preaching the gospel of the kingdom, and healing every sickness and every disease among the people.
И прохођаше Исус по свим градовима и селима учећи по зборницама њиховим и проповедајући јеванђеље о царству, и исцељујући сваку болест и сваку немоћ по људима.
36 But when he saw the multitudes, he was moved with compassion on them, because they fainted, and were scattered abroad, as sheep having no shepherd.
А гледајући људе сажали Му се, јер беху сметени и расејани као овце без пастира.
37 Then saith he unto his disciples, The harvest truly [is] plenteous, but the labourers [are] few;
Тада рече ученицима својим: Жетве је много, а посленика мало.
38 Pray ye therefore the Lord of the harvest, that he will send forth labourers into his harvest.
Молите се, дакле, Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.
