Mark 7
1 Then came together unto him the Pharisees, and certain of the scribes, which came from Jerusalem.
И скупише се око Њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима
2 And when they saw some of his disciples eat bread with defiled, that is to say, with unwashen, hands, they found fault.
И видевши неке од ученика Његових да нечистим, то јест, неумивеним рукама једу хлеб, укорише их.
3 For the Pharisees, and all the Jews, except they wash [their] hands oft, eat not, holding the tradition of the elders.
Јер фарисеји и сви Јевреји, не једу док не умију руке до лаката, држећи се оног што им је остало од старих;
4 And [when they come] from the market, except they wash, they eat not. And many other things there be, which they have received to hold, [as] the washing of cups, and pots, brasen vessels, and of tables.
И кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе.
5 Then the Pharisees and scribes asked him, Why walk not thy disciples according to the tradition of the elders, but eat bread with unwashen hands?
А потом питаху Га фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старих, него једу хлеб неумивеним рукама?
6 He answered and said unto them, Well hath Esaias prophesied of you hypocrites, as it is written, This people honoureth me with [their] lips, but their heart is far from me.
А Он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: Ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.
7 Howbeit in vain do they worship me, teaching [for] doctrines the commandments of men.
Но залуду ме поштују учећи наукама, заповестима људским.
8 For laying aside the commandment of God, ye hold the tradition of men, [as] the washing of pots and cups: and many other such like things ye do.
Јер остависте заповести Божје, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа таква чините.
9 And he said unto them, Full well ye reject the commandment of God, that ye may keep your own tradition.
И рече им: Добро укидате заповест Божју да свој обичај сачувате.
10 For Moses said, Honour thy father and thy mother; and, Whoso curseth father or mother, let him die the death:
Јер Мојсије рече: Поштуј оца свог и матер своју; и: Који опсује оца или матер смрћу да умре.
11 But ye say, If a man shall say to his father or mother, [It is] Corban, that is to say, a gift, by whatsoever thou mightest be profited by me; [he shall be free].
А ви кажете: Ако каже човек оцу или матери: Корван, то јесте: прилог је чим бих ти ја могао помоћи.
12 And ye suffer him no more to do ought for his father or his mother;
И тако не дате му ништа учинити, оцу свом или матери својој,
13 Making the word of God of none effect through your tradition, which ye have delivered: and many such like things do ye.
Укидајући реч Божју својим обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините.
14 And when he had called all the people [unto him], he said unto them, Hearken unto me every one [of you], and understand:
И дозвавши сав народ рече им: Послушајте мене сви, и разумите.
15 There is nothing from without a man, that entering into him can defile him: but the things which come out of him, those are they that defile the man.
Ништа нема што би човека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човека.
16 If any man have ears to hear, let him hear.
Ако ко има уши да чује нека чује.
17 And when he was entered into the house from the people, his disciples asked him concerning the parable.
И кад дође од народа у кућу питаху Га ученици Његови за причу.
18 And he saith unto them, Are ye so without understanding also? Do ye not perceive, that whatsoever thing from without entereth into the man, [it] cannot defile him;
И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Не разумете ли да шта год у човека споља улази не може га опоганити?
19 Because it entereth not into his heart, but into the belly, and goeth out into the draught, purging all meats?
Јер му не улази у срце него у трбух; и излази напоље чистећи сва јела.
20 And he said, That which cometh out of the man, that defileth the man.
Још рече: Шта излази из човека оно погани човека;
21 For from within, out of the heart of men, proceed evil thoughts, adulteries, fornications, murders,
Јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,
22 Thefts, covetousness, wickedness, deceit, lasciviousness, an evil eye, blasphemy, pride, foolishness:
Крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље.
23 All these evil things come from within, and defile the man.
Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека.
24 And from thence he arose, and went into the borders of Tyre and Sidon, and entered into an house, and would have no man know [it]: but he could not be hid.
И уставши оданде оде у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу хтеде да нико не чује за Њ; и не може се сакрити.
25 For a [certain] woman, whose young daughter had an unclean spirit, heard of him, and came and fell at his feet:
Јер чувши за Њ жена што у њеној кћери беше дух нечисти, дође и паде к ногама Његовим.
26 The woman was a Greek, a Syrophenician by nation; and she besought him that he would cast forth the devil out of her daughter.
А жена та беше Гркиња родом Сирофиничанка, и мољаше Га да истера ђавола из кћери њене.
27 But Jesus said unto her, Let the children first be filled: for it is not meet to take the children’s bread, and to cast [it] unto the dogs.
А Исус рече јој: Стани да се најпре деца нахране; јер није право узети хлеб од деце и бацити псима.
28 And she answered and said unto him, Yes, Lord: yet the dogs under the table eat of the children’s crumbs.
А она одговарајући рече Му: Да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва детињих.
29 And he said unto her, For this saying go thy way; the devil is gone out of thy daughter.
И рече јој: За ту реч иди; изађе ђаво из кћери твоје.
30 And when she was come to her house, she found the devil gone out, and her daughter laid upon the bed.
И дошавши кући нађе да је ђаво изашао, и кћи лежаше на одру.
31 And again, departing from the coasts of Tyre and Sidon, he came unto the sea of Galilee, through the midst of the coasts of Decapolis.
И опет изађе Исус из крајева тирских и сидонских и дође на море галилејско у крајеве десетоградске.
32 And they bring unto him one that was deaf, and had an impediment in his speech; and they beseech him to put his hand upon him.
И доведоше к Њему глувог и мутавог, и мољаху Га да метне на њ руку.
33 And he took him aside from the multitude, and put his fingers into his ears, and he spit, and touched his tongue;
И узевши га из народа насамо метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дохвати се језика његовог;
34 And looking up to heaven, he sighed, and saith unto him, Ephphatha, that is, Be opened.
И погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јесте: Отвори се.
35 And straightway his ears were opened, and the string of his tongue was loosed, and he spake plain.
И одмах му се отворише уши, и разреши се свеза језика његовог и говораше лепо.
36 And he charged them that they should tell no man: but the more he charged them, so much the more a great deal they published [it];
И запрети им да никоме не казују; али што им више Он забрањиваше они још више разглашаваху.
37 And were beyond measure astonished, saying, He hath done all things well: he maketh both the deaf to hear, and the dumb to speak.
И врло се дивљаху говорећи: Све добро чини; и глуве чини да чују и неме да говоре.
