Mark 10
1 And he arose from thence, and cometh into the coasts of Judæa by the farther side of Jordan: and the people resort unto him again; and, as he was wont, he taught them again.
И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.
2 And the Pharisees came to him, and asked him, Is it lawful for a man to put away [his] wife? tempting him.
И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену?
3 And he answered and said unto them, What did Moses command you?
А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије?
4 And they said, Moses suffered to write a bill of divorcement, and to put her away.
А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.
5 And Jesus answered and said unto them, For the hardness of your heart he wrote you this precept.
И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову.
6 But from the beginning of the creation God made them male and female.
А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.
7 For this cause shall a man leave his father and mother, and cleave to his wife;
Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,
8 And they twain shall be one flesh: so then they are no more twain, but one flesh.
И буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.
9 What therefore God hath joined together, let not man put asunder.
А шта је Бог саставио човек да не раставља.
10 And in the house his disciples asked him again of the same [matter].
И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови.
11 And he saith unto them, Whosoever shall put away his wife, and marry another, committeth adultery against her.
И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.
12 And if a woman shall put away her husband, and be married to another, she committeth adultery.
И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу.
13 And they brought young children to him, that he should touch them: and [his] disciples rebuked those that brought [them].
И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.
14 But when Jesus saw [it], he was much displeased, and said unto them, Suffer the little children to come unto me, and forbid them not: for of such is the kingdom of God.
А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје.
15 Verily I say unto you, Whosoever shall not receive the kingdom of God as a little child, he shall not enter therein.
Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.
16 And he took them up in his arms, put [his] hands upon them, and blessed them.
И загрливши их метну на њих руке те их благослови.
17 And when he was gone forth into the way, there came one running, and kneeled to him, and asked him, Good Master, what shall I do that I may inherit eternal life? (aiōnios g166)
И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни? (aiōnios g166)
18 And Jesus said unto him, Why callest thou me good? [there is] none good but one, [that is], God.
А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
19 Thou knowest the commandments, Do not commit adultery, Do not kill, Do not steal, Do not bear false witness, Defraud not, Honour thy father and mother.
Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.
20 And he answered and said unto him, Master, all these have I observed from my youth.
А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје.
21 Then Jesus beholding him loved him, and said unto him, One thing thou lackest: go thy way, sell whatsoever thou hast, and give to the poor, and thou shalt have treasure in heaven: and come, take up the cross, and follow me.
А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст.
22 And he was sad at that saying, and went away grieved: for he had great possessions.
А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат.
23 And Jesus looked round about, and saith unto his disciples, How hardly shall they that have riches enter into the kingdom of God!
И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско!
24 And the disciples were astonished at his words. But Jesus answereth again, and saith unto them, Children, how hard is it for them that trust in riches to enter into the kingdom of God!
А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје!
25 It is easier for a camel to go through the eye of a needle, than for a rich man to enter into the kingdom of God.
Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје.
26 And they were astonished out of measure, saying among themselves, Who then can be saved?
А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?
27 And Jesus looking upon them saith, With men [it is] impossible, but not with God: for with God all things are possible.
А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.
28 Then Peter began to say unto him, Lo, we have left all, and have followed thee.
А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо.
29 And Jesus answered and said, Verily I say unto you, There is no man that hath left house, or brethren, or sisters, or father, or mother, or wife, or children, or lands, for my sake, and the gospel’s,
А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,
31 But many [that are] first shall be last; and the last first.
Али ће многи први бити последњи, и последњи први.
32 And they were in the way going up to Jerusalem; and Jesus went before them: and they were amazed; and as they followed, they were afraid. And he took again the twelve, and began to tell them what things should happen unto him,
А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега:
33 [Saying], Behold, we go up to Jerusalem; and the Son of man shall be delivered unto the chief priests, and unto the scribes; and they shall condemn him to death, and shall deliver him to the Gentiles:
Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима;
34 And they shall mock him, and shall scourge him, and shall spit upon him, and shall kill him: and the third day he shall rise again.
И наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће.
35 And James and John, the sons of Zebedee, come unto him, saying, Master, we would that thou shouldest do for us whatsoever we shall desire.
И пред Њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити.
36 And he said unto them, What would ye that I should do for you?
А Он рече: Шта хоћете да вам учиним?
37 They said unto him, Grant unto us that we may sit, one on thy right hand, and the other on thy left hand, in thy glory.
А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој.
38 But Jesus said unto them, Ye know not what ye ask: can ye drink of the cup that I drink of? and be baptized with the baptism that I am baptized with?
А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам?
39 And they said unto him, We can. And Jesus said unto them, Ye shall indeed drink of the cup that I drink of; and with the baptism that I am baptized withal shall ye be baptized:
А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се;
40 But to sit on my right hand and on my left hand is not mine to give; but [it shall be given to them] for whom it is prepared.
Али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено.
41 And when the ten heard [it], they began to be much displeased with James and John.
И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.
42 But Jesus called them [to him], and saith unto them, Ye know that they which are accounted to rule over the Gentiles exercise lordship over them; and their great ones exercise authority upon them.
А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.
43 But so shall it not be among you: but whosoever will be great among you, shall be your minister:
Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
44 And whosoever of you will be the chiefest, shall be servant of all.
И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.
45 For even the Son of man came not to be ministered unto, but to minister, and to give his life a ransom for many.
Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.
46 And they came to Jericho: and as he went out of Jericho with his disciples and a great number of people, blind Bartimæus, the son of Timæus, sat by the highway side begging.
И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше.
47 And when he heard that it was Jesus of Nazareth, he began to cry out, and say, Jesus, [thou] Son of David, have mercy on me.
И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме!
48 And many charged him that he should hold his peace: but he cried the more a great deal, [Thou] Son of David, have mercy on me.
И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме!
49 And Jesus stood still, and commanded him to be called. And they call the blind man, saying unto him, Be of good comfort, rise; he calleth thee.
И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те.
50 And he, casting away his garment, rose, and came to Jesus.
А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу.
51 And Jesus answered and said unto him, What wilt thou that I should do unto thee? The blind man said unto him, Lord, that I might receive my sight.
И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам.
52 And Jesus said unto him, Go thy way; thy faith hath made thee whole. And immediately he received his sight, and followed Jesus in the way.
А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом.
