Job 20
1 Then answered Zophar the Naamathite, and said,
А Софар Намаћанин одговори и рече:
2 Therefore do my thoughts cause me to answer, and for [this] I make haste.
Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.
3 I have heard the check of my reproach, and the spirit of my understanding causeth me to answer.
Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.
4 Knowest thou [not] this of old, since man was placed upon earth,
Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.
5 That the triumphing of the wicked [is] short, and the joy of the hypocrite [but] for a moment?
Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час?
6 Though his excellency mount up to the heavens, and his head reach unto the clouds;
Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,
7 [Yet] he shall perish for ever like his own dung: they which have seen him shall say, Where [is] he?
Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде?
8 He shall fly away as a dream, and shall not be found: yea, he shall be chased away as a vision of the night.
Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.
9 The eye also [which] saw him shall [see him] no more; neither shall his place any more behold him.
Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово.
10 His children shall seek to please the poor, and his hands shall restore their goods.
Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео.
11 His bones are full [of the sin] of his youth, which shall lie down with him in the dust.
Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.
12 Though wickedness be sweet in his mouth, [though] he hide it under his tongue;
Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,
13 [Though] he spare it, and forsake it not; but keep it still within his mouth:
Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,
14 [Yet] his meat in his bowels is turned, [it is] the gall of asps within him.
Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.
15 He hath swallowed down riches, and he shall vomit them up again: God shall cast them out of his belly.
Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.
16 He shall suck the poison of asps: the viper’s tongue shall slay him.
Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.
17 He shall not see the rivers, the floods, the brooks of honey and butter.
Неће видети потока ни река којима тече мед и масло.
18 That which he laboured for shall he restore, and shall not swallow [it] down: according to [his] substance [shall] the restitution [be], and he shall not rejoice [therein].
Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати.
19 Because he hath oppressed [and] hath forsaken the poor; [because] he hath violently taken away an house which he builded not;
Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.
20 Surely he shall not feel quietness in his belly, he shall not save of that which he desired.
Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати.
21 There shall none of his meat be left; therefore shall no man look for his goods.
Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.
22 In the fulness of his sufficiency he shall be in straits: every hand of the wicked shall come upon him.
Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ.
23 [When] he is about to fill his belly, [God] shall cast the fury of his wrath upon him, and shall rain [it] upon him while he is eating.
Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.
24 He shall flee from the iron weapon, [and] the bow of steel shall strike him through.
Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.
25 It is drawn, and cometh out of the body; yea, the glittering sword cometh out of his gall: terrors [are] upon him.
Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.
26 All darkness [shall be] hid in his secret places: a fire not blown shall consume him; it shall go ill with him that is left in his tabernacle.
Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.
27 The heaven shall reveal his iniquity; and the earth shall rise up against him.
Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.
28 The increase of his house shall depart, [and his goods] shall flow away in the day of his wrath.
Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог.
29 This [is] the portion of a wicked man from God, and the heritage appointed unto him by God.
То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.
