2 Peter 3
1 This second epistle, beloved, I now write unto you; in [both] which I stir up your pure minds by way of remembrance:
Ево вам, љубазни, већ пишем другу посланицу у којима будим напомињањем ваш чисти разум,
2 That ye may be mindful of the words which were spoken before by the holy prophets, and of the commandment of us the apostles of the Lord and Saviour:
Да се опомињете речи које су напред казали свети пророци, и заповести својих апостола од Господа и Спаса.
3 Knowing this first, that there shall come in the last days scoffers, walking after their own lusts,
И ово знајте најпре да ће у последње дане доћи ругачи који ће живети по својим жељама,
4 And saying, Where is the promise of his coming? for since the fathers fell asleep, all things continue as [they were] from the beginning of the creation.
И говорити: Где је обећање доласка његовог? Јер откако оци помреше све стоји тако од почетка створења.
5 For this they willingly are ignorant of, that by the word of God the heavens were of old, and the earth standing out of the water and in the water:
Јер навалице неће да знаду да су небеса била од пре и земља из воде и усред воде Божијом речи.
6 Whereby the world that then was, being overflowed with water, perished:
Зато тадашњи свет би водом потопљен и погибе.
7 But the heavens and the earth, which are now, by the same word are kept in store, reserved unto fire against the day of judgment and perdition of ungodly men.
А садашња небеса и земља том истом речи задржана су те се чувају за дан страшног суда и погибли безаконих људи.
8 But, beloved, be not ignorant of this one thing, that one day [is] with the Lord as a thousand years, and a thousand years as one day.
Али ово једно да вам не буде непознато, љубазни, да је један дан пред Господом као хиљаду година, и хиљаду година као један дан.
9 The Lord is not slack concerning his promise, as some men count slackness; but is longsuffering to us-ward, not willing that any should perish, but that all should come to repentance.
Не доцни Господ с обећањем, као што неки мисле да доцни, него нас трпи, јер неће да ко погине, него сви да дођу у покајање.
10 But the day of the Lord will come as a thief in the night; in the which the heavens shall pass away with a great noise, and the elements shall melt with fervent heat, the earth also and the works that are therein shall be burned up.
Али ће доћи дан Господњи као лупеж ноћу, у који ће небеса с хуком проћи, а стихије ће се од ватре распасти а земља и дела што су на њој изгореће.
11 [Seeing] then [that] all these things shall be dissolved, what manner [of persons] ought ye to be in [all] holy conversation and godliness,
Кад ће се дакле ово све раскопати, каквим треба вама бити у светом живљењу и побожности,
12 Looking for and hasting unto the coming of the day of God, wherein the heavens being on fire shall be dissolved, and the elements shall melt with fervent heat?
Чекајући и желећи да буде скорије долазак Божијег дана, ког ће се ради небеса спалити и раскопати, и стихије од ватре растопити?
13 Nevertheless we, according to his promise, look for new heavens and a new earth, wherein dwelleth righteousness.
Али чекамо по обећању Његову ново небо и нову земљу, где правда живи.
14 Wherefore, beloved, seeing that ye look for such things, be diligent that ye may be found of him in peace, without spot, and blameless.
Зато, љубазни, чекајући ово старајте се да вас Он нађе чисте и праве у миру.
15 And account [that] the longsuffering of our Lord [is] salvation; even as our beloved brother Paul also according to the wisdom given unto him hath written unto you;
И трпљење Господа нашег држите за спасење; као што вам и љубазни наш брат Павле по даној му премудрости писа.
16 As also in all [his] epistles, speaking in them of these things; in which are some things hard to be understood, which they that are unlearned and unstable wrest, as [they do] also the other scriptures, unto their own destruction.
Као што говори о овоме и у свима својим посланицама, у којима имају неке ствари тешке разумети, које ненаучени и неутврђени изврћу, као и остала писма, на своју погибао.
17 Ye therefore, beloved, seeing ye know [these things] before, beware lest ye also, being led away with the error of the wicked, fall from your own stedfastness.
А ви, дакле, љубазни, знајући напред, чувајте се да преваром безаконика не будете одведени с њима, и не отпаднете од своје тврђе;
The Great Flood
