< Job 7 >

1 Is there not an appointed time to man upon earth? are not his days also like the days of a worker?
Не искушение ли житие человеку на земли, и якоже наемника повседневнаго жизнь его?
2 As a servant earnestly desires the shadow, and as a worker looks for the reward of his work:
Или якоже раб бояйся господа своего и улучив сень? Или якоже наемник ждый мзды своея?
3 So am I made to possess months of vanity, and wearisome nights are appointed to me.
Такожде и аз ждах месяцы тщы, нощи же болезней даны ми суть.
4 When I lie down, I say, When shall I arise, and the night be gone? and I am full of tossings back and forth unto the dawning of the day.
Аще усну, глаголю: когда день? Егда же востану, паки: когда вечер? Исполнен же бываю болезней от вечера до утра.
5 My flesh is clothed with worms and clods of dust; my skin is broken, and become loathsome.
Месится же мое тело в гнои червей, обливаю же грудие земли, гной стружа.
6 My days are swifter than a weaver's shuttle, and are spent without hope.
Житие же мое есть скоряе беседы, погибе же во тщей надежди.
7 O remember that my life is wind: mine eye shall no more see good.
Помяни убо, яко дух мой живот, и ктому не возвратится око мое видети благая.
8 The eye of him that has seen me shall see me no more: your eyes are upon me, and I am not.
Не узрит мене око видящаго мя: очи Твои на мне, и ктому несмь,
9 As the cloud is consumed and vanishes away: so he that goes down to the grave shall come up no more. (Sheol h7585)
якоже облак очищен от небесе: аще бо человек снидет во ад, ктому не взыдет, (Sheol h7585)
10 He shall return no more to his house, neither shall his place know him any more.
ни возвратится во свой дом, ниже имать его познати ктому место его.
11 Therefore I will not refrain my mouth; I will speak in the anguish of my spirit; I will complain in the bitterness of my soul.
Убо ниже аз пощажу уст моих, возглаголю в нужди сый, отверзу уста моя горестию души моея сотеснен.
12 Am I a sea, or a whale, that you set a watch over me?
Еда море есмь, или змий, яко учинил еси на мя хранение?
13 When I say, My bed shall comfort me, my couch shall ease my complaints;
Рекох, яко утешит мя одр мой, произнесу же ко мне на едине слово на ложи моем:
14 Then you scare me with dreams, and terrify me through visions:
устрашаеши мя сониями и видениями ужасаеши мя:
15 So that my soul chooses strangling, and death rather than my life.
свободиши от духа моего душу мою, от смерти же кости моя.
16 I loathe it; I would not live always: let me alone; for my days are vanity.
Не поживу бо во век, да долготерплю: отступи от мене, тще бо житие мое.
17 What is man, that you should magnify him? and that you should set your heart upon him?
Что бо есть человек, яко возвеличил еси его? Или яко внимаеши умом к нему?
18 And that you should visit him every morning, and try him every moment?
Или посещение твориши ему по всяко утро и в покои судити его имаши?
19 How long will you not depart from me, nor let me alone till I swallow down my spittle?
Доколе не оставиши мене, ниже отпускаеши мя, дондеже поглощу слины моя в болезни?
20 I have sinned; what shall I do unto you, O you preserver of men? why have you set me as a mark against you, so that I am a burden to myself?
Аще аз согреших, что Тебе возмогу соделати, сведый ум человечь? Почто мя еси положил прекословна Тебе, и есмь Тебе бременем?
21 And why do you not pardon my transgression, and take away my iniquity? for now shall I sleep in the dust; and you shall seek me in the morning, but I shall not be.
Почто неси сотворил беззаконию моему забвения, и очищения греха моего? Ныне же в землю отиду, утренюяй же несмь ктому.

< Job 7 >