Proverbs 18
1 For the desire thereof hee will separate himselfe to seeke it, and occupie himselfe in all wisdome.
Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.
2 A foole hath no delite in vnderstanding: but that his heart may be discouered.
Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.
3 When the wicked commeth, then commeth contempt, and with the vile man reproch.
Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.
4 The words of a mans mouth are like deepe waters, and the welspring of wisdome is like a flowing riuer.
Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.
5 It is not good to accept the person of the wicked, to cause ye righteous to fall in iudgement.
Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.
6 A fooles lips come with strife, and his mouth calleth for stripes.
Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.
7 A fooles mouth is his owne destruction, and his lips are a snare for his soule.
Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.
8 The wordes of a tale bearer are as flatterings, and they goe downe into the bowels of the belly.
Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.
9 He also that is slouthfull in his worke, is euen the brother of him that is a great waster.
И ко је немаран у послу свом брат је распикући.
10 The Name of the Lord is a strong tower: the righteous runneth vnto it, and is exalted.
Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.
11 The rich mans riches are his strong citie: and as an hie wall in his imagination.
Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.
12 Before destruction the heart of a man is hautie, and before glory goeth lowlines.
Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.
13 He that answereth a matter before hee heare it, it is folly and shame vnto him.
Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.
14 The spirit of a man will susteine his infirmitie: but a wounded spirit who can beare it?
Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?
15 A wise heart getteth knowledge, and the eare of the wise seeketh learning.
Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.
16 A mans gift enlargeth him, and leadeth him before great men.
Дар човеку шири место и води га пред властеље.
17 He that is first in his owne cause, is iust: then commeth his neighbour, and maketh inquirie of him.
Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.
18 The lot causeth contentions to cease, and maketh a partition among the mightie.
Распре прекида жреб, и између силних расуђује.
19 A brother offended is harder to winne then a strong citie, and their contentions are like the barre of a palace.
Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.
20 With the fruite of a mans mouth shall his belly be satisfied, and with the increase of his lips shall he be filled.
Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.
21 Death and life are in the power of ye tongue, and they that loue it, shall eate the fruite thereof.
Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.
22 He that findeth a wife, findeth a good thing, and receiueth fauour of the Lord.
Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.
23 The poore speaketh with prayers: but the rich answereth roughly.
Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.
24 A man that hath friends, ought to shew him selfe friendly: for a friend is neerer then a brother.
Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.
