Job 13
1 Loe, mine eye hath seene all this: mine eare hath heard, and vnderstande it.
Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
2 I knowe also as much as you knowe: I am not inferiour vnto you.
Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
3 But I will speake to the Almightie, and I desire to dispute with God.
Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
4 For in deede ye forge lyes, and all you are physitions of no value.
Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
5 Oh, that you woulde holde your tongue, that it might be imputed to you for wisedome!
О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
6 Nowe heare my disputation, and giue eare to the arguments of my lips.
Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
7 Will ye speake wickedly for Gods defence, and talke deceitfully for his cause?
Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
8 Will ye accept his person? or will ye contende for God?
Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
9 Is it well that he shoulde seeke of you? will you make a lye for him, as one lyeth for a man?
Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
10 He will surely reprooue you, if ye doe secretly accept any person.
Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
11 Shall not his excellencie make you afraid? and his feare fall vpon you?
Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
12 Your memories may be compared vnto ashes, and your bodyes to bodyes of clay.
Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
13 Holde your tongues in my presence, that I may speake, and let come vpon what will.
Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
14 Wherefore doe I take my flesh in my teeth, and put my soule in mine hande?
Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
15 Loe, though he slay me, yet will I trust in him, and I will reprooue my wayes in his sight.
Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
16 He shalbe my saluation also: for the hypocrite shall not come before him.
И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
17 Heare diligently my wordes, and marke my talke.
Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
18 Beholde nowe: if I prepare me to iudgement, I knowe that I shalbe iustified.
Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
19 Who is he, that will pleade with me? for if I nowe holde my tongue, I dye.
Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
20 But doe not these two things vnto me: then will I not hide my selfe from thee.
Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
21 Withdrawe thine hande from me, and let not thy feare make me afraide.
Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
22 Then call thou, and I will answere: or let me speake, and answere thou me.
Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
23 Howe many are mine iniquities and sinnes? shewe me my rebellion, and my sinne.
Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
24 Wherefore hidest thou thy face, and takest me for thine enemie?
Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
25 Wilt thou breake a leafe driuen to and from? and wilt thou pursue the drie stubble?
Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
26 For thou writest bitter things against me, and makest me to possesse the iniquities of my youth.
Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
27 Thou puttest my feete also in the stocks, and lookest narrowly vnto all my pathes, and makest the print thereof in ye heeles of my feet.
И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
28 Such one consumeth like a rotten thing, and as a garment that is motheaten.
А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.
