Job 11
1 Then answered Zophar the Naamathite, and sayde,
А Софар Намаћанин одговори и рече:
2 Should not the multitude of wordes be answered? or should a great talker be iustified?
Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
3 Should men holde their peace at thy lyes? and when thou mockest others, shall none make thee ashamed?
Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
4 For thou hast sayde, My doctrine is pure, and I am cleane in thine eyes.
Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
5 But, oh that God would speake and open his lippes against thee!
Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
6 That he might shewe thee the secretes of wisedome, howe thou hast deserued double, according to right: know therefore that God hath forgotten thee for thine iniquitie.
И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
7 Canst thou by searching finde out God? canst thou finde out ye Almighty to his perfection?
Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
8 The heauens are hie, what canst thou doe? it is deeper then the hell, how canst thou know it? (Sheol h7585)
То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати? (Sheol h7585)
9 The measure thereof is longer then the earth, and it is broader then the sea.
Дуже од земље, шире од мора.
10 If hee cut off and shut vp, or gather together, who can turne him backe?
Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
11 For hee knoweth vaine men, and seeth iniquitie, and him that vnderstandeth nothing.
Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
12 Yet vaine man would be wise, though man new borne is like a wilde asse colte.
Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
13 If thou prepare thine heart, and stretch out thine hands toward him:
Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
14 If iniquitie be in thine hand, put it farre away, and let no wickednesse dwell in thy Tabernacle.
Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
15 The truely shalt thou lift vp thy face without spot, and shalt be stable, and shalt not feare.
Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
16 But thou shalt forget thy miserie, and remember it as waters that are past.
Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
17 Thine age also shall appeare more cleare then the noone day: thou shalt shine and bee as the morning.
Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
18 And thou shalt bee bolde, because there is hope: and thou shalt digge pittes, and shalt lye downe safely.
Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
19 For when thou takest thy rest, none shall make thee afraide: yea, many shall make sute vnto thee.
Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
20 But the eyes of the wicked shall faile, and their refuge shall perish, and their hope shalbe sorow of minde.
Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
