Psalms 104
1 Let every part of me praise the Lord! Lord my God, you are so great, clothed with majesty and splendor!
Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
2 You wear light as your clothing; you stretch out the fabric of the heavens.
Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
3 You place the roof-beams of your house in the rainclouds. You make the clouds your chariots. You ride on the wings of the wind.
Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
4 You make your angels winds, and your servants flames of fire.
Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
5 You set the earth on its foundations; it will never be shaken.
Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
6 It was clothed with ocean depths—the waters even covered the mountains—
Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
7 but at your command the waters fled; at the sound of your thunder they rushed away.
Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
8 The mountains rose up and the valleys sank down to where you had determined.
Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
9 You set a boundary for the oceans so they would not come back and cover the earth.
Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
10 You make springs flow into the streams, running down between the hills.
Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
11 They provide water for all the wild animals, and wild donkeys quench their thirst.
Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
12 Birds build their nests in trees along the streams, singing from among the leaves.
На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
13 You send down rain on the mountains from your home high above; you fill the earth with good things.
Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
14 You make the grass grow for the cattle, and plants for people to eat—crops produced by the earth for food,
Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
15 and wine to make them happy, olive oil to make their faces shine, and bread to make them strong.
И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
16 The Lord's trees are well-watered, the cedars of Lebanon that he planted.
Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
17 Sparrows make their nests there; herons make their homes in the tall trees.
На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
18 Wild goats live high in the mountains; hyraxes hide among the rocks.
Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
19 You made the moon to mark the months, and the sun knows when to set.
Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
20 You make darkness fall and the night comes, the time when the forest animals come out to hunt.
Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
21 The young lions roar as they seek their prey, looking for the food that God provides for them.
Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
22 When the sun rises they return to their dens to rest.
Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
23 Then people leave for work, working until the evening.
Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
24 Lord, how many different things you have made—all of them wisely created! The earth is full of your creatures.
Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
25 Consider the sea, deep and wide, full of all kinds of living things, large and small.
Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
26 Ships sail there, and Leviathan, that you made to play in it.
Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
27 All creatures look to you to give them food at the right time.
Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
28 When you provide it, they gather it up. You hand out food to them, and they are well-fed.
Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
29 When you turn away from them, they're terrified; when you take away their breath, they die and return to dust.
Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
30 When you send your breath, they are created, and life covers the earth again.
Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
31 May the Lord's glory last forever! The Lord is happy with all he has made.
Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
32 He only has to look at the earth and it trembles; mountains pour out smoke at his touch.
Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
33 I will sing to the Lord for as long as I live; I will sing praises to my God my whole life.
Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
34 May he be pleased with my thoughts because I am happy in the Lord.
Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
35 Let sinners be destroyed from the earth; let the wicked cease to exist. Let every part of me praise the Lord!
Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
