Psalms 80

1 Unto the end, for them that shall he changed, a testimony for Asaph, a psalm. Give ear, O thou that rulest Israel: thou that leadest Joseph like a sheep. Thou that sittest upon the cherubims, shine forth

Пастире Израиљев, чуј! Који водиш синове Јосифове као овце, који седиш на херувимима, јави се!

2 Before Ephraim, Benjamin, and Manasses. Stir up thy might, and come to save us.

Пред Јефремом и Венијамином и Манасијом пробуди крепост своју, и ходи да нам помогнеш.

3 Convert us, O God: and shew us thy face, and we shall be saved.

Боже! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!

4 O Lord God of hosts, how long wilt thou be angry against the prayer of thy servant?

Господе, Боже над војскама! Докле ћеш се гневити кад Те моли народ Твој?

5 How long wilt thou feed us with the bread of tears: and give us for our drink tears in measure?

Храниш их хлебом сузним, и појиш их сузама троструком мером.

6 Thou hast made us to be a contradiction to our neighbours: and our enemies have scoffed at us.

Учинио си да се око нас свађају суседи наши, и непријатељи се наши смеју међу собом.

7 O God of hosts, convert us: and shew thy face, and we shall be saved.

Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!

8 Thou hast brought a vineyard out of Egypt: thou hast cast cut the Gentiles and planted it.

Из Мисира си пренео чокот, изагнао народе, и посадио га.

9 Thou wast the guide of its journey in its sight: thou plantedst the roots thereof, and it filled the land.

Окрчио си за њ, и он пусти жиле, и заузе сву земљу.

10 The shadow of it covered the hills: and the branches thereof the cedars of God.

Горе се покрише његовим сеном, и лозе су му као кедри Божији.

11 It stretched forth its branches unto the sea, and its boughs unto the river.

Пустио је лозе своје до мора и огранке своје до реке.

12 Why hast thou broken down the hedge thereof, so that all they who pass by the way do pluck it?

Зашто си му развалио ограду, да га кида ко год прође?

13 The boar out of the wood hath laid it waste: and a singular wild beast hath devoured it.

Горски вепар подгриза га, и пољска звер једе га.

14 Turn again, O God of hosts, look down from heaven, and see, and visit this vineyard:

Боже над војскама! Обрати се, погледај с неба и види, и обиђи виноград овај,

15 And perfect the same which thy right hand hath planted: and upon the son of man whom thou hast confirmed for thyself.

Сад овај, који је посадила десница Твоја, и сина ког си укрепио себи!

16 Things set on fire and dug down shall perish at the rebuke of thy countenance.

Попаљен је огњем, исечен, од страшног погледа Твог пропаде.

17 Let thy hand be upon the man of thy right hand: and upon the son of man whom thou hast confirmed for thyself.

Нека буде рука Твоја над човеком деснице Твоје, над сином човечијим ког си утврдио себи!

18 And we depart not from thee, thou shalt quicken us: and we will call upon thy name.

И нећемо одступити од Тебе, оживи нас, и име Твоје призиваћемо.

19 O Lord God of hosts, convert us: and shew thy face, and we shall be saved.

Господе, Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје, да се спасемо!