Psalms 52

1 Unto the end, understanding for David, When Doeg the Edomite came and told Saul David went to the house of Achimelech. Why dost thou glory in malice, thou that art mighty in iniquity?

Што се хвалиш неваљалством, силни? Милост је Божија сваки дан са мном.

2 All the day long thy tongue hath devised injustice: as a sharp razor, thou hast wrought deceit.

Неправду измишља језик твој; он је у тебе као бритва наоштрена, лукави!

3 Thou hast loved malice more than goodness: and iniquity rather than to speak righteousness.

Волиш зло него добро, волиш лагати него истину говорити.

4 Thou hast loved all the words of ruin, O deceitful tongue.

Љубиш свакојаке речи од погибли, и језик лукав.

5 Therefore will God destroy thee for ever: he will pluck thee out, and remove thee from thy dwelling place: and thy root out of the land of the living.

Тога ради Бог ће те поразити сасвим, избациће те и ишчупаће те из стана, и корен твој из земље живих.

6 The just shall see and fear, and shall laugh at him, and say:

Видеће праведници и побојаће се, и подсмеваће му се:

7 Behold the man that made not God his helper: But trusted in the abundance of his riches: and prevailed in his vanity.

Гле човека који не држаше у Богу крепости своје, него се уздаше у величину богатства свог и утврђиваше се злоћом својом.

8 But I, as a fruitful olive tree in the house of God, have hoped in the mercy of God for ever, yea for ever and ever.

А ја, као маслина зелена у дому Господњем, уздам се у милост Божију без престанка и довека.

9 I will praise thee for ever, because thou hast done it: and I will wait on thy name, for it is good in the sight of thy saints.

Довека ћу хвалити Тебе, јер добро чиниш, и уздаћу се у име Твоје; јер си добар к свецима својим.