Psalms 17
1 The prayer of David. Hear, O Lord, my justice: attend to my supplication. Give ear unto my prayer, which proceedeth not from deceitful lips.
Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
2 Let my judgment come forth from thy countenance: let thy eyes behold the things that are equitable.
Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
3 Thou hast proved my heart, and visited it by night, thou hast tried me by fire: and iniquity hath not been found in me.
Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
4 That my mouth may not speak the works of men: for the sake of the words of thy lips, I have kept hard ways.
Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
5 Perfect thou my goings in thy paths: that my footsteps be not moved.
Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
6 I have cried to thee, for thou, O God, hast heard me: O incline thy ear unto me, and hear my words.
Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
7 Shew forth thy wonderful mercies; thou who savest them that trust in thee.
Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
8 From them that resist thy right hand keep me, as the apple of thy eye. Protect me under the shadow of thy wings.
Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме
9 From the face of the wicked who have afflicted me. My enemies have surrounded my soul:
Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
10 They have shut up their fat: their mouth hath spoken proudly.
Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
11 They have cast me forth and now they have surrounded me: they have set their eyes bowing down to the earth.
Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
12 They have taken me, as a lion prepared for the prey; and as a young lion dwelling in secret places.
Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
13 Arise, O Lord, disappoint him and supplant him; deliver my soul from the wicked one: thy sword
Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
14 From the enemies of thy hand. O Lord, divide them from the few of the earth in their life: their belly is filled from thy hidden stores. They are full of children: and they have left to their little ones the rest of their substance.
Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
15 But as for me, I will appear before thy sight in justice: I shall be satisfied when thy glory shall appear.
А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.
