Psalms 13

1 Unto the end, a psalm for David. How long, O Lord, wilt thou forget me unto the end? how long dost thou turn away thy face from me?

Докле ћеш ме, Господе, сасвим заборављати? Докле ћеш одвраћати лице своје од мене?

2 How long shall I take counsels in my soul, sorrow in my heart all the day?

Докле ћу се домишљати у души својој, мутити се у срцу свом дан и ноћ? Докле ће се непријатељ мој подизати нада мном?

3 How long shall my enemy be exalted over me?

Погледај, услиши ме, Господе, Боже мој! Просветли очи моје да не заспим на смрт.

4 Consider, and hear me, O Lord my God. Enlighten my eyes that I never sleep in death:

Да не рече непријатељ мој: Надвладао сам га; да се не радују који ме гоне, ако посрнем.

5 Lest at any time my enemy say: I have prevailed against him. They that trouble me will rejoice when I am moved:

А ја се уздам у милост Твоју; радоваће се срце моје за спасење Твоје.

6 But I have trusted in thy mercy. My heart shall rejoice in thy salvation: I will sing to the Lord, who giveth me good things: yea I will sing to the name of the Lord the most high.

Певаћу Господу, који ми добро чини.