Numbers 23

1 And Balaam said to Balac: Build me here seven altars, and prepare as many calves, and the same number of rams.

И рече Валам Валаку: Начини ми овде седам олтара, и приправи ми овде седам телаца и седам овнова.

2 And when he had done according to the word of Balaam, they laid together a calf and a ram upon every altar.

И учини Валак како му рече Валам; и принесе Валак с Валамом на сваком олтару по једно теле и овна.

3 And Balaam said to Balac: Stand a while by thy burnt offering, until I go, to see if perhaps the Lord will meet me, and whatsoever he shall command, I will speak to thee.

Па рече Валам Валаку: Стој код своје жртве паљенице; а ја идем еда бих се срео с Господом, па шта ми јави казаћу ти. И он отиде сам.

4 And when he was gone with speed, God met him. And Balaam speaking to him, said: I have erected seven altars, and have laid on everyone a calf and a ram.

И срете Бог Валама, а он му рече: Седам олтара спремних, и принесох по теле и овна на сваком олтару.

5 And the Lord put the word in his mouth, and said: Return to Balac, and thus shalt thou speak.

А Господ метну речи у уста Валаму, и рече врати се к Валаку и тако му реци.

6 Returning he found Balac standing by his burnt offering, with all the princes of the Moabites:

И врати се к њему, а он стајаше код жртве своје паљенице и сви кнезови моавски.

7 And taking up his parable, he said: Balac king of the Moabites hath brought me from Aram, from the mountains of the east: Come, said he, and curse Jacob: make haste and detest Israel.

А он отвори причу своју, и рече: Из Арама доведе ме Валак, цар моавски с планине источне, говорећи: Ходи, прокуни ми Јакова, ходи, наружи Израиља.

8 How shall I curse him, whom God hath not cursed? By what means should I detest him, whom the Lord detesteth not?

Како бих клео оног кога не куне Бог? Или како бих ружио оног кога Господ не ружи?

9 I shall see him from the tops of the rocks, and shall consider him from the hills. This people shall dwell alone, and shall not be reckoned among the nations.

Јер сврх стена видим га, и с хумова гледам га. Гле, овај ће народ наставати сам, и с другим народима неће се помешати.

10 Who can count the dust of Jacob, and know the number of the stock of Israel? Let my soul die the death of the just, and my last end be like to them.

Ко ће избројати прах Јаковљев и број од четврти Израиља? Да бих ја умро смрћу праведничком, и крај мој да би био као њихов!

11 And Balac said to Balaam: What is this that thou dost? I sent for thee to curse my enemies: and thou contrariwise blessest them.

Тада рече Валак Валаму: Шта то радиш од мене? Ја те дозвах да прокунеш непријатеље моје, а гле, ти благосиљаш једнако.

12 He answered him: Call I speak any thing else but what the Lord commandeth?

А он одговори и рече: Зар нећу пазити и говорити оно што ми је Господ метнуо у уста?

13 Balac therefore said: Come with me to another place from whence thou mayest see part of Israel, and canst not see them all: curse them from thence.

Тада му рече Валак: Ходи са мном на друго место, одакле ћеш га видети; само му крај видиш, а свега га не видиш; прокуни ми га оданде.

14 And when he had brought him to a high place, upon the top of mount Phasga, Balaam built seven altars, and laying on every one a calf and a ram,

И доведе га у поље Зофим, наврх Фазге, и начини седам олтара, и принесе на сваком олтару по једно теле и овна.

15 He said to Balac: Stand here by thy burnt offering while I go to meet him.

Тада Валам рече Валаку: Стој ту код жртве своје паљенице, а ја идем онамо на сусрет Господу.

16 And when the Lord had met him, and had put the word in his mouth, he said: Return to Balac, and thus shalt thou say to him.

И срете Господ Валама, и метну му реч у уста, и рече: Врати се к Валаку, и тако говори.

17 Returning he found him standing by his burnt sacrifice, and the princes of the Moabites with him. And Balac said to him: What hath the Lord spoken?

И дође к њему, а он стајаше код жртве своје паљенице и с њим кнезови моавски; и рече Валак: Шта вели Господ?

18 But he taking up his parable, said: Stand, O Balac, and give ear: hear, thou son of Sephor:

А он отвори причу своју, и рече: Устани Валаче, и послушај, чуј ме сине Сефоров!

19 God is not a man, that he should lie, nor as the son of man, that he should be changed. Hath he said then, and will he not do? hath he spoken, and will he not fulfill?

Бог није човек да лаже, ни син човечји да се покаје. Шта каже неће ли учинити, и шта рече неће ли извршити?

20 I was brought to bless, the blessing I am not able to hinder.

Гле, примих да благословим; јер је Он благословио, а ја нећу порећи.

21 There is no idol in Jacob, neither is there an image god to be seen in Israel. The Lord his God is with him, and the sound of the victory of the king in him.

Не гледа на безакоње у Јакову ни на неваљалство у Израиљу; Господ је његов с њим, и граја у њему као цар кад надвлада.

22 God hath brought him out of Egypt, whose strength is like to the rhinoceros.

Бог га је извео из Мисира, Он му је као снага једнорогова.

23 There is no soothsaying in Jacob, nor divination in Israel. In their times it shall be told to Jacob and to Israel what God hath wrought.

Јер нема чини на Јакова ни врачања на Израиља; у ово доба говориће се о Јакову и о Израиљу, што је учинио Бог.

24 Behold the people shall rise up as a lioness, and shall lift itself up as a lion: it shall not lie down till it devour the prey, and drink the blood of the slain.

Ево, народ ће устати као силан лав, и као лавић скочиће; неће лећи докле не поједе лов и попије крв побијених.

25 And Balac said to Balaam: Neither curse, nor bless him.

Тада рече Валак Валаму: Немој га ни клети ни благосиљати.

26 And he said: Did I not tell thee, that whatsoever God should command me, that I would do?

А Валам одговори Валаку: Нисам ли ти казао да ћу чинити шта ми год Господ каже?

27 And Balac said to him: Come and I will bring thee to another place; if peradventure it please God that thou mayest curse them from thence.

А Валак рече Валаму: Ходи, одвешћу те на друго место; да ако Богу буде воља да ми га оданде прокунеш.

28 And when he had brought him upon the top of mount Phogor, which looketh towards the wilderness,

И одведе Валак Валама наврх Фегора, који гледа у пустињу.

29 Balaam said to him: Build me here seven altars, and prepare as many calves, and the same number of rams.

И рече Валам Валаку: Начини ми овде седам олтара, и приправи ми овде седам телаца и седам овнова.

30 Balac did as Balaam had said: and he laid on every altar, a calf and a ram.

И учини Валак како рече Валам и принесе жртву по теле и овна на сваком олтару.