Job 31
1 I made a covenant with my eyes, that I would not so much as think upon a virgin.
Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
2 For what part should God from above have in me, and what inheritance the Almighty from on high?
Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
3 Is not destruction to the wicked, and aversion to them that work iniquity?
Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
4 Doth not he consider my ways, and number all my steps?
Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
5 If I have walked in vanity, and my foot hath made haste to deceit:
Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
6 Let him weigh me in a just balance, and let God know my simplicity.
Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
7 If my step hath turned out of the way, and if my heart hath followed my eyes, and if a spot hath cleaved to my hands:
Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
8 Then let me sow and let another eat: and let my offspring be rooted out.
Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
9 If my heart hath been deceived upon a woman, and if I have laid wait at my friend’s door:
Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
10 Let my wife be the harlot of another, and let other men lie with her.
Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
11 For this is a heinous crime, and a most grievous iniquity.
Јер је то грдило и безакоње за судије.
12 It is a fire that devoureth even to destruction, and rooteth up all things that spring.
Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
13 If I have despised to abide judgment with my manservant, or my maidservant, when they had any controversy against me:
Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
14 For what shall I do when God shall rise to judge? and when he shall examine, what shall I answer him?
Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
15 Did not he that made me in the womb make him also: and did not one and the same form me in the womb?
Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
16 If I have denied to the poor what they desired, and have made the eyes of the widow wait:
Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
17 If I have eaten my morsel alone, and the fatherless hath not eaten thereof:
И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
18 (For from my infancy mercy grew up with me: and it came out with me from my mother’s womb: )
Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
19 If I have despised him that was perishing for want of clothing, and the poor man that had no covering:
Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
20 If his sides have not blessed me, and if he were not warmed with the fleece of my sheep:
Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
21 If I have lifted up my hand against the fatherless, even when I saw myself superior in the gate:
Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
22 Let my shoulder fall from its joint, and let my arm with its bones be broken.
Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
23 For I have always feared God as waves swelling over me, and his weight I was not able to bear.
Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
24 If I have thought gold my strength, and have said to fine gold: My confidence:
Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
25 If I have rejoiced over my great riches, and because my hand had gotten much.
Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
26 If I beheld the sun when it shined, and the moon going in brightness:
Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
27 And my heart in secret hath rejoiced, and I have kissed my hand with my mouth:
И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
28 Which is a very great iniquity, and a denial against the most high God.
И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
29 If I have been glad at the downfall of him that hated me, and have rejoiced that evil had found him.
Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
30 For I have not given my mouth to sin, by wishing a curse to his soul.
Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
31 If the men of my tabernacle have not said: Who will give us of his flesh that we may be filled?
Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
32 The stranger did not stay without, my door was open to the traveller.
Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
33 If as a man I have hid my sin, and have concealed my iniquity in my bosom.
Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
34 If I have been afraid at a very great multitude, and the contempt of kinsmen hath terrified me: and I have not rather held my peace, and not gone out of the door.
Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
35 Who would grant me a hearer, that the Almighty may hear my desire; and that he himself that judgeth would write a book,
О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
36 That I may carry it on my shoulder, and put it about me as a crown?
Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
37 At every step of mine I would pronounce it, and offer it as to a prince.
Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
38 If my land cry against me, and with it the furrows thereof mourn:
Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
39 If I have eaten the fruits thereof without money, and have afflicted the soul of the tillers thereof:
Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
40 Let thistles grow up to me instead of wheat, and thorns instead of barley.
Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
