Job 27
1 Job also added, taking up his parable, and said:
И Јов настави беседу своју и рече:
2 As God liveth, who hath taken away my judgment, and the Almighty, who hath brought my soul to bitterness,
Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,
3 As long as breath remaineth in me, and the spirit of God in my nostrils,
Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
4 My lips shall not speak iniquity, neither shall my tongue contrive lying.
Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.
5 God forbid that I should judge you to be just: till I die I will not depart from my innocence.
Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.
6 My justification, which I have begun to hold, I will not forsake: for my heart doth not reprehend me in all my life.
Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.
7 Let my enemy be as the ungodly, and my adversary as the wicked one.
Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
8 For what is the hope of the hypocrite if through covetousness he take by violence, and God deliver not his soul?
Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
9 Will God hear his cry, when distress shall come upon him?
Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
10 Or can he delight himself in the Almighty, and call upon God at all times?
Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?
11 I will teach you by the hand of God, what the Almighty hath, and I will not conceal it.
Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.
12 Behold you all know it, and why do you speak vain things without cause?
Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
13 This is the portion of a wicked man with God, and the inheritance of the violent, which they shall receive of the Almighty.
То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.
14 If his sons be multiplied, they shall be for the sword, and his grandsons shall not be filled with bread.
Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.
15 They that shall remain of him, shall be buried in death, and his widows shall not weep.
Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
16 If he shall heap together silver as earth, and prepare raiment as clay,
Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
17 He shall prepare indeed, but the just man shall be clothed with it: and the innocent shall divide the silver.
Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.
18 He hath built his house as a moth, and as a keeper he hath made a booth.
Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
19 The rich man when he shall sleep shall take away nothing with him: he shall open his eyes and find nothing.
Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
20 Poverty like water shall take hold on him, a tempest shall oppress him in the night.
Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.
21 A burning wind shall take him up, and carry him away, and as a whirlwind shall snatch him from his place.
Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.
22 And he shall cast upon him, and shall not spare: out of his hand he would willingly flee.
То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.
23 He shall clasp his hands upon him, and shall hiss at him, beholding his place.
Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.
