Job 22
1 Then Eliphaz the Themanite answered, and said:
А Елифас Теманац одговори и рече:
2 Can man be compared with God, even though he were of perfect knowledge?
Може ли Богу бити човек користан? Сам је себи користан човек мудар.
3 What doth it profit God if thou be just? or what dost thou give him if thy way be unspotted?
Је ли Свемогућем радост, ако си праведан? Или Му је добит, ако ходиш без мане?
4 Shall he reprove thee for fear, and come with thee into judgment:
Хоће ли те карати и ићи на суд с тобом зато што те се боји?
5 And not for thy manifold wickedness, and thy infinite iniquities?
Није ли злоћа твоја велика? И неправдама твојим има ли краја?
6 For thou hast taken away the pledge of thy brethren without cause, and stripped the naked of their clothing.
Јер си узимао залог од браће своје низашта, и свлачио си хаљине с голих.
7 Thou hast not given water to the weary, thou hast withdrawn bread from the hungry.
Уморног ниси напојио воде, и гладноме ниси дао хлеба.
8 In the strength of thy arm thou didst possess the land, and being the most mighty thou holdest it.
Земља је била човека силног, и угледни је седео у њој.
9 Thou hast sent widows away empty, and the arms of the fatherless thou hast broken in pieces.
Удовице си отпуштао празне, и мишице сиротама потирао си.
10 Therefore art thou surrounded with snares, and sudden fear troubleth thee.
Зато су око тебе замке, и страши те страх изненада.
11 And didst thou think that thou shouldst not see darkness, and that thou shouldst not be covered with the violence of overflowing waters?
И мрак је око тебе да не видиш, и поводањ покрива те.
12 Dost not thou think that God is higher than heaven, and is elevated above the height of the stars?
Није ли Бог на висини небеској? Погледај горе звезде, како су високо.
13 And thou sayst: What doth God know? and he judgeth as it were through a mist.
Али ти кажеш: Шта зна Бог? Еда ли ће кроз таму судити?
14 The clouds are his covert, and he doth not consider our things, and he walketh about the poles of heaven.
Облаци Га заклањају, те не види; хода по кругу небеском.
15 Dost thou desire to keep the path of ages, which wicked men have trodden?
Јеси ли запазио стари пут којим су ишли неправедници,
16 Who were taken away before their time, and a flood hath overthrown their foundation.
Који се искоренише пре времена и вода се разли по темељу њиховом?
17 Who said to God: Depart from us: and looked upon the Almighty as if he could do nothing:
Говораху Богу: Иди од нас. Шта би им учинио Свемогући?
18 Whereas he had filled their houses with good things: whose way of thinking be far from me.
А Он им је напунио куће добра. Али намера безбожничка далеко је од мене.
19 The just shall see, and shall rejoice, and the innocent shall laugh them to scorn.
Видеће праведници и радоваће се, и безазлени подсмеваће им се.
20 Is not their exaltation cut down, and hath not fire devoured the remnants of them?
Да, још није уништено добро наше, а остатак је њихов прождрао огањ.
21 Submit thyself then to him, and be at peace: and thereby thou shalt have the best fruits.
Сложи се с Њим и помири се; тако ће ти бити добро.
22 Receive the law of his mouth, and lay up his words in thy heart.
Прими из уста Његових закон, и сложи речи Његове у срцу свом.
23 If thou wilt return to the Almighty, thou shalt be built up, and shalt put away iniquity far from thy tabernacle.
Ако се вратиш к Свемогућем, опет ћеш се назидати, ако удаљиш од шатора својих безакоње,
24 He shall give for earth flint, and for flint torrents of gold.
Тада ћеш метати по праху злато и офирско злато по камењу из потока.
25 And the Almighty shall be against thy enemies, and silver shall be heaped together for thee.
И Свемогући биће ти злато и сребро и сила твоја.
26 Then shalt thou abound in delights in the Almighty, and shalt lift up thy face to God.
Јер ћеш се тада радовати о Господу, и подигнућеш к Богу лице своје.
27 Thou shalt pray to him, and he will hear thee, and thou shalt pay vows.
Молићеш Му се, и услишиће те, и завете своје извршићеш.
28 Thou shalt decree a thing, and it I shall come to thee, and light shall shine in thy ways.
Шта год наумиш, излазиће ти; и на путевима твојим светлиће видело.
29 For he that hath been humbled, shall be in glory: and he that shall bow down his eyes, he shall be saved.
Кад други буду понижени, рећи ћеш: Да се подигну; и Бог ће избавити оног ко је оборених очију.
30 The innocent shall be saved, and he shall be saved by the cleanness of his hands.
Избавиће и оног који није без кривице; избавиће га чистотом руку твојих.
