Genesis 41
1 After two years Pharao had a dream. He thought he stood by the river,
А после две године дана усни Фараон, а он стоји на једној реци.
2 Out of which came up seven kine, very beautiful and fat: and they fed in marshy places.
И гле, из реке изађе седам крава лепих и дебелих, и стадоше пасти по обали.
3 Other seven also came up out of the river, ill favoured, and leanfleshed: and they fed on the very bank of the river, in green places:
И гле, иза њих изађе из реке седам других крава, ружних и мршавих, и стадоше поред оних крава на обали.
4 And they devoured them, whose bodies were very beautiful and well conditioned. So Pharao awoke.
И ове краве ружне и мршаве поједоше оних седам крава лепих и дебелих. У том се пробуди Фараон.
5 He slept again, and dreamed another dream: Seven ears of corn came up upon one stalk full and fair:
Па опет заспав усни другом, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих;
6 Then seven other ears sprung up thin and blasted,
А иза њих исклија седам класова малих и штурих;
7 And devoured all the beauty of the former. Pharao awaked after his rest:
Па ови класови мали поједоше оних седам великих и једрих. У том се пробуди Фараон и виде да је сан.
8 And when morning was come, being struck with fear, he sent to all the interpreters of Egypt, and to all the wise men: and they being called for, he told them his dream, and there was not any one that could interpret it.
И кад би ујутру, он се забрину у духу, и пославши сазва све гатаре мисирске и све мудраце, и приповеди им шта је снио; али нико не може казати Фараону шта значи.
9 Then at length the chief butler remembering, said: I confess my sin:
Тада проговори старешина над пехарницима Фараону и рече: Данас се опоменух греха свог.
10 The king being angry with his servants, commanded me and the chief baker to be cast into the prison of the captain of the soldiers:
Кад се Фараон расрди на слуге своје и баци у тамницу у кући заповедника стражарског мене и старешину над хлебарима,
11 Where in one night both of us dreamed a dream foreboding things to come.
Уснисмо једну ноћ ја и он, сваки за себе по значењу сна свог уснисмо.
12 There was there a young man a Hebrew, servant to the same captain of the soldiers: to whom we told our dreams,
А онде беше с нама момче Јеврејче, слуга заповедника стражарског, и ми му приповедисмо сне, а он нам каза шта чији сан значи.
13 And we heard what afterwards the event of the thing proved to be so. For I was restored to my office: and he was hanged upon a gibbet.
И зби се како нам каза: мене поврати Фараон у службу, а оног обеси.
14 Forthwith at the king’s command, Joseph was brought out of the prison, and they shaved him, and changing his apparel, brought him in to him.
Тада Фараон посла по Јосифа, и брже га изведоше из тамнице, а он се обрија и преобуче се, те изађе пред Фараона.
15 And he said to him: I have dreamed dreams, and there is no one that can expound them: Now I have heard that thou art very wise at interpreting them.
А Фараон рече Јосифу: Усних сан, па ми нико не уме да каже шта значи; а за тебе чујем да умеш казивати сне.
16 Joseph answered: Without me, God shall give Pharao a prosperous answer.
А Јосиф одговори Фараону и рече: То није у мојој власти, Бог ће јавити добро Фараону.
17 So Pharao told what he had dreamed: Methought I stood upon the bank of the river,
И рече Фараон Јосифу: Усних, а ја стојим крај реке на обали.
18 And seven kine came up out of the river exceeding beautiful and full of flesh: and they grazed on green places in a marshy pasture.
И гле, из реке изађе седам крава дебелих и лепих, те стадоше пасти по обали.
19 And behold, there followed these, other seven kine, so very ill favoured and lean, that I never saw the like in the land of Egypt:
И гле, иза њих изађе седам других крава рђавих, и врло ружних и мршавих, каквих нисам видео у целој земљи мисирској.
20 And they devoured and consumed the former,
И ове краве мршаве и ружне поједоше оних седам дебелих,
21 And yet gave no mark of their being full: but were as lean and ill favoured as before. I awoke, and then fell asleep again,
И кад им бише у трбуху, не познаваше се да су им у трбуху, него опет беху онако ружне као пре. У том се пробудих.
22 And dreamed a dream: Seven ears of corn grew upon one stalk, full and very fair.
Па опет усних, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих;
23 Other seven also thin and blasted, sprung of the stock:
А иза њих исклија седам малих, танких и штурих.
24 And they devoured the beauty of the former: I told this dream to the conjecturers, and there is no man that can expound it.
И ови танки класови прождреше оних седам лепих. И ово приповедих гатарима, али ми ни један не зна казати шта значи.
25 Joseph answered: The king’s dream is one: God hath shewn to Pharao what he is about to do.
А Јосиф рече Фараону: Оба су сна Фараонова једнака; Бог јавља Фараону шта је наумио.
26 The seven beautiful kine, and the seven full ears, are seven years of plenty: and both contain the same meaning of the dream.
Седам лепих крава јесу седам година, и седам лепих класова јесу седам година; оба су сна једнака.
27 And the seven lean and thin kine that came up after them, and the seven thin ears that were blasted with the burning wind, are seven years of famine to come:
А седам крава мршавих и ружних, што изађоше иза оних, јесу седам година; и седам класова ситних и штурих биће седам година гладних.
28 Which shall be fulfilled in this order:
То је што рекох Фараону: Бог каже Фараону шта је наумио.
29 Behold, there shall come seven years of great plenty in the whole land of Egypt:
Ево доћи ће седам година врло родних свој земљи мисирској.
30 After which shall follow other seven years of so great scarcity, that all the abundance before shall be forgotten: for the famine shall consume all the land,
А иза њих настаће седам гладних година, где ће се заборавити све обиље у земљи мисирској, јер ће глад сатрти земљу,
31 And the greatness of the scarcity shall destroy the greatness of the plenty.
Те се неће знати то обиље у земљи од глади потоње, јер ће бити врло велика.
32 And for that thou didst see the second time a dream pertaining to the same thing: it is a token of the certainty, and that the word of God cometh to pass, and is fulfilled speedily.
А што је два пута узастопце Фараон снио, то је зато што је зацело Бог тако наумио, и на скоро ће то учинити Бог.
33 Now therefore let the king provide a wise and industrious man, and make him ruler over the land of Egypt:
Него сада нека потражи Фараон човека мудрог и разумног, па нека га постави над земљом мисирском.
34 That he may appoint overseers over all the countries: and gather into barns the fifth part of the fruits, during the seven fruitful years,
И нека гледа Фараон да постави старешине по земљи, и покупи петину по земљи мисирској за седам родних година;
35 That shall now presently ensue: and let all the corn be laid up under Pharao’s hands and be reserved in the cities.
Нека скупљају од сваког жита за родних година које иду, и нека снесу под руку Фараонову сваког жита у све градове, и нека чувају,
36 And let it be in readiness, against the famine of seven years to come, which shall oppress Egypt, and the land shall not be consumed with scarcity.
Да се нађе хране земљи за седам година гладних, кад настану, да не пропадне земља од глади.
37 The counsel pleased Pharao and all his servants.
И ово се учини добро Фараону и свим слугама његовим.
38 And he said to them: Can we find such another man, that is full of the spirit of God?
И рече Фараон слугама својим: Можемо ли наћи човека какав је овај, у коме би дух био Божји?
39 He said therefore to Joseph: Seeing God hath shewn thee all that thou hast said, can I find one wiser and one like unto thee?
Па рече Фараон Јосифу: Кад је теби јавио Бог све ово, нема никога тако мудрог и разумног као што си ти.
40 Thou shalt be over my house, and at the commandment of thy mouth all the people shall obey: only in the kingly throne will I be above thee.
Ти ћеш бити над домом мојим, и сав ће ти народ мој уста љубити; само ћу овим престолом бити већи од тебе.
41 And again Pharao said to Joseph: Behold, I have appointed thee over the whole land of Egypt.
И још рече Фараон Јосифу: Ево, постављам те над свом земљом мисирском.
42 And he took his ring from his own hand, and gave it into his hand: and he put upon him a robe of silk, and put a chain of gold about his neck.
И скиде Фараон прстен с руке своје и метну га Јосифу на руку, и обуче га у хаљине од танког платна, и обеси му златну верижицу о врату,
43 And he made him go up into his second chariot, the crier proclaiming that all should bow their knee before him, and that they should know he was made governor over the whole land of Egypt.
И посади га на кола која беху друга за његовим, и заповеди да пред њим вичу: Клањајте се! И да га је поставио над свом земљом мисирском.
44 And the king said to Joseph: I am Pharao; without thy commandment no man shall move hand or foot in all the land of Egypt.
И још рече Фараон Јосифу: Ја сам Фараон, али без тебе неће нико маћи руке своје ни ноге своје у свој земљи мисирској.
45 And he turned his name, and called him in the Egyptian tongue, The saviour of the world. And he gave him to wife Aseneth the daughter of Putiphare priest of Heliopolis. Then Joseph went out to the land of Egypt:
И даде Фараон Јосифу име Псонтомфаних, и ожени га Асенетом кћерју Потифере свештеника онског. И пође Јосиф по земљи мисирској.
46 (Now he was thirty years old when he stood before king Pharao) and he went round all the countries of Egypt.
А беше Јосифу тридесет година кад изађе пред Фараона цара мисирског. И отишавши од Фараона обиђе сву земљу мисирску.
47 And the fruitfulness of the seven years came: and the corn being bound up into sheaves was gathered together into the barns of Egypt.
И за седам родних година роди земља свашта изобила.
48 And all the abundance of grain was laid up in every city.
И стаде Јосиф купити за тих седам година сваког жита што беше по земљи мисирској, и сносити жито у градове; у сваки град сношаше жито с њива које беху око њега.
49 And there was so great abundance of wheat, that it was equal to the sand of the sea, and the plenty exceeded measure.
Тако накупи Јосиф жита врло много колико је песка морског, тако да га преста мерити, јер му не беше броја.
50 And before the famine came, Joseph had two sons born: whom Aseneth the daughter of Putiphare priest of Heliopolis bore unto him.
И докле још не наста гладна година, родише се Јосифу два сина, које му роди Асенета кћи Потифере свештеника онског.
51 And he called the name of the firstborn Manasses, saying: God hath made me to forget all my labours, and my father’s house.
И првенцу надеде Јосиф име Манасија, говорећи: Јер ми Бог даде да заборавим сву муку своју и сав дом оца свог.
52 And he named the second Ephraim, saying: God hath made me to grow in the land of my poverty.
А другом надеде име Јефрем, говорећи: Јер ми Бог даде да растем у земљи невоље своје.
53 Now when the seven years of the plenty that had been in Egypt were past:
Али прође седам година родних у земљи мисирској;
54 The seven years of scarcity, which Joseph had foretold, began to come: and the famine prevailed in the whole world, but there was bread in all the land of Egypt.
И наста седам година гладних, као што је Јосиф напред казао. И беше глад по свим земљама, а по свој земљи мисирској беше хлеба.
55 And when there also they began to be famished, the people cried to Pharao for food. And he said to them: Go to Joseph: and do all that he shall say to you.
Али најпосле наста глад и по свој земљи мисирској, и народ повика к Фараону за хлеб; а Фараон рече свима Мисирцима: Идите к Јосифу, па шта вам он каже оно чините.
56 And the famine increased daily in all the land: and Joseph opened all the barns, and sold to the Egyptians: for the famine had oppressed them also.
И кад глад беше по свој земљи, отвори Јосиф све житнице, и продаваше Мисирцима. И глад поста врло велика у земљи мисирској.
57 And all provinces came into Egypt, to buy food, and to seek some relief of their want.
И из свих земаља долажаху у Мисир к Јосифу да купују; јер поста глад у свакој земљи.
