Ecclesiastes 12
1 Remember thy Creator in the days of thy youth, before the time of affliction come, and the years draw nigh of which thou shalt say: They please me not:
Али опомињи се Творца свог у младости својој пре него дођу дани зли и приспеју године, за које ћеш рећи: Нису ми миле;
2 Before the sun, and the light, and the moon, and the stars be darkened, and the clouds return after the rain:
Пре него помркне сунце и видело и месец и звезде, и опет дођу облаци иза дажда,
3 When the keepers of the house shall tremble, and the strong men shall stagger, and the grinders shall be idle in a small number, and they that look through the holes shall be darkened:
Кад ће дрхтати стражари кућни и погнути се јунаци, и стати млинарице, што их је мало, и потамнети који гледају кроз прозоре,
4 And they shall shut the doors in the street, when the grinder’s voice shall be low, and they shall rise up at the voice of the bird, and all the daughters of music shall grow deaf.
И кад ће се затворити врата с улице, и ослабити звека од млевења, и кад ће се устајати на птичији глас и престати све певачице,
5 And they shall fear high things, and they shall be afraid in the way, the almond tree shall flourish, the locust shall be made fat, and the caper tree shall be destroyed: because man shall go into the house of his eternity, and the mourners shall go round about in the street.
И високог места кад ће се бојати и страшити се на путу, кад ће бадем уцветати и скакавац отежати и жеља проћи, јер човек иде у кућу своју вечну, и покајнице ће ходити по улицама;
6 Before the silver cord be broken, and the golden fillet shrink back, and the pitcher be crushed at the fountain, and the wheel be broken upon the cistern,
Пре него се прекине уже сребрно, чаша се златна разбије и распе се ведро на извору и сломи се точак на студенцу,
7 And the dust return into its earth, from whence it was, and the spirit return to God, who gave it.
И врати се прах у земљу, како је био, а дух се врати Богу, који га је дао.
8 Vanity of vanities, said Ecclesiastes, and all things are vanity.
Таштина над таштинама, вели проповедник, све је таштина.
9 And whereas Ecclesiastes was very wise, he taught the people, and declared the things that he had done: and seeking out, he set forth many parables.
А не само мудар беше проповедник, него још и народ учаше мудрости, и мотрећи и истражујући сложи много прича.
10 He sought profitable words, and wrote words most right, and full of truth.
Стараше се проповедник да нађе угодне речи, и написа шта је право, речи истине.
11 The words of the wise are as goads, and as nails deeply fastened in, which by the counsel of masters are given from one shepherd.
Речи су мудрих људи као жалци и као клини ударени; речи оних који их сложише дао је један пастир.
12 More than these, my son, require not. Of making many books there is no end: and much study is an affliction of the flesh.
И тако, сине мој, чувај се оног што је преко овог, јер нема краја састављању многих књига, и много читање умор је телу.
13 Let us all hear together the conclusion of the discourse. Fear God, and keep his commandments: for this is all man:
Главно је свему што си чуо: Бога се бој, и заповести Његове држи, јер то је све човеку.
14 And all things that are done, God will bring into judgment for every error, whether it be good or evil.
Јер ће свако дело Бог изнети на суд и сваку тајну, била добра или зла.
