Ecclesiastes 10
1 Dying flies spoil the sweetness of the ointment. Wisdom and glory is more precious than a small and shortlived folly.
Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.
2 The heart of a wise man is in his right hand, and the heart of a fool is in his left hand.
Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.
3 Yea, and the fool when he walketh in the way, whereas be himself is a fool, esteemeth all men fools.
Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.
4 If the spirit of him that hath power, ascend upon thee, leave not thy place: because care will make the greatest sins to cease.
Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.
5 There is an evil that I have seen under the sun, as it were by an error proceeding from the face of the prince:
Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:
6 A fool set in high dignity, and the rich sitting beneath.
Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.
7 I have seen servants upon horses: and princes walking on the ground as servants.
Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.
8 He that diggeth a pit, shall fall into it: and he that breaketh a hedge, a serpent shall bite him.
Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.
9 He that removeth stones, shall be hurt by them: and he that cutteth trees, shall be wounded by them.
Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.
10 If the iron be blunt, and be not as before, but be made blunt, with much labour it shall be sharpened: and after industry shall follow wisdom.
Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.
11 If a serpent bite in silence, he is nothing better that backbiteth secretly.
Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.
12 The words of the mouth of a wise man are grace: but the lips of a fool shall throw him down headlong.
Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.
13 The beginning of his words is folly, and the end of his talk is a mischievous error.
Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.
14 A fool multiplieth words. A man cannot tell what hath been before him: and what shall be after him, who can tell him?
Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?
15 The labour of fools shall afflict them that know not bow to go to the city.
Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.
16 Woe to thee, O land, when thy king is a child, and when the princes eat in the morning.
Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!
17 Blessed is the land, whose king is noble, and whose princes eat in due season for refreshment, and not for riotousness.
Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.
18 By slothfulness a building shall be brought down, and through the weakness of hands, the house shall drop through.
С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.
19 For laughter they make bread, and wine that the living may feast: and all things obey money.
Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.
20 Detract not the king, no not in thy thought; and speak not evil of the rich man in thy private chamber: because even the birds of the air will carry thy voice, and he that hath wings will tell what thou hast said.
Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.
