Proverbs 17
1 Better a dry morsel in quietness than a house full of feasting with strife.
Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
2 A wise servant will rule over a disgraceful son and share his inheritance as one of the brothers.
Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
3 A crucible for silver and a furnace for gold, but the LORD is the tester of hearts.
Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
4 A wicked man listens to evil lips; a liar gives ear to a destructive tongue.
Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
5 He who mocks the poor insults their Maker; whoever gloats over calamity will not go unpunished.
Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
6 Grandchildren are the crown of the aged, and the glory of a son is his father.
Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
7 Eloquent words are unfit for a fool; how much worse are lying lips to a ruler!
Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
8 A bribe is a charm to its giver; wherever he turns, he succeeds.
Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
9 Whoever conceals an offense promotes love, but he who brings it up separates friends.
Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
10 A rebuke cuts into a man of discernment deeper than a hundred lashes cut into a fool.
Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
11 An evil man seeks only rebellion; a cruel messenger will be sent against him.
Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
12 It is better to meet a bear robbed of her cubs than a fool in his folly.
Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
13 If anyone returns evil for good, evil will never leave his house.
Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
14 To start a quarrel is to release a flood; so abandon the dispute before it breaks out.
Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
15 Acquitting the guilty and condemning the righteous— both are detestable to the LORD.
Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
16 Why should the fool have money in his hand with no intention of buying wisdom?
На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
17 A friend loves at all times, and a brother is born for adversity.
У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
18 A man lacking judgment strikes hands in pledge and puts up security for his neighbor.
Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
19 He who loves transgression loves strife; he who builds his gate high invites destruction.
Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
20 The one with a perverse heart finds no good, and he whose tongue is deceitful falls into trouble.
Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
21 A man fathers a fool to his own grief; the father of a fool has no joy.
Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
22 A joyful heart is good medicine, but a broken spirit dries up the bones.
Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
23 A wicked man takes a covert bribe to subvert the course of justice.
Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
24 Wisdom is the focus of the discerning, but the eyes of a fool wander to the ends of the earth.
Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
25 A foolish son brings grief to his father and bitterness to her who bore him.
Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
26 It is surely not good to punish the innocent or to flog a noble for his honesty.
Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
27 A man of knowledge restrains his words, and a man of understanding maintains a calm spirit.
Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
28 Even a fool is considered wise if he keeps silent, and discerning when he holds his tongue.
И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
