Psalms 109
1 For the Chief Musician. A Psalm of David. Hold not thy peace, O God of my praise;
Боже, славо моја, немој ћутати,
2 For the mouth of the wicked and the mouth of deceit have they opened against me: They have spoken unto me with a lying tongue.
Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
3 They have compassed me about also with words of hatred, And fought against me without a cause.
Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
4 For my love they are my adversaries: But I [give myself unto] prayer.
За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
5 And they have rewarded me evil for good, And hatred for my love.
Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
6 Set thou a wicked man over him; And let an adversary stand at his right hand.
Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
7 When he is judged, let him come forth guilty; And let his prayer be turned into sin.
Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
8 Let his days be few; [And] let another take his office.
Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
9 Let his children be fatherless, And his wife a widow.
Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
10 Let his children be vagabonds, and beg; And let them seek [their bread] out of their desolate places.
Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
11 Let the extortioner catch all that he hath; And let strangers make spoil of his labor.
Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
12 Let there be none to extend kindness unto him; Neither let there be any to have pity on his fatherless children.
Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
13 Let his posterity be cut off; In the generation following let their name be blotted out.
Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
14 Let the iniquity of his fathers be remembered with Jehovah; And let not the sin of his mother be blotted out.
Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
15 Let them be before Jehovah continually, That he may cut off the memory of them from the earth;
Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
16 Because he remembered not to show kindness, But persecuted the poor and needy man, And the broken in heart, to slay [them].
Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
17 Yea, he loved cursing, and it came unto him; And he delighted not in blessing, and it was far from him.
Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
18 He clothed himself also with cursing as with his garment, And it came into his inward parts like water, And like oil into his bones.
Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
19 Let it be unto him as the raiment wherewith he covereth himself, And for the girdle wherewith he is girded continually.
Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
20 This is the reward of mine adversaries from Jehovah, And of them that speak evil against my soul.
Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
21 But deal thou with me, O Jehovah the Lord, for thy name’s sake: Because thy lovingkindness is good, deliver thou me;
А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
22 For I am poor and needy, And my heart is wounded within me.
Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
23 I am gone like the shadow when it declineth: I am tossed up and down as the locust.
Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
24 My knees are weak through fasting; And my flesh faileth of fatness.
Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
25 I am become also a reproach unto them: When they see me, they shake their head.
Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
26 Help me, O Jehovah my God; Oh save me according to thy lovingkindness:
Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
27 That they may know that this is thy hand; [That] thou, Jehovah, hast done it.
Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
28 Let them curse, but bless thou: When they arise, they shall be put to shame, But thy servant shall rejoice.
Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
29 Let mine adversaries be clothed with dishonor, And let them cover themselves with their own shame as with a robe.
Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
30 I will give great thanks unto Jehovah with my mouth; Yea, I will praise him among the multitude.
Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
31 For he will stand at the right hand of the needy, To save him from them that judge his soul.
Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.
