Spreuken 14

1 Elke wijze vrouw bouwt haar huis; maar die zeer dwaas is, breekt het af met haar handen.

Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.

2 Die in zijn oprechtheid wandelt, vreest den HEERE; maar die afwijkt in zijn wegen, veracht Hem.

Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.

3 In den mond des dwazen is een roede des hoogmoeds; maar de lippen der wijzen bewaren hen.

У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.

4 Als er geen ossen zijn, zo is de krib rein; maar door de kracht van den os is der inkomsten veel.

Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.

5 Een waarachtig getuige zal niet liegen; maar een vals getuige blaast leugens.

Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.

6 De spotter zoekt wijsheid, en er is gene; maar de wetenschap is voor den verstandige licht.

Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.

7 Ga weg van de tegenwoordigheid eens zotten mans; want gij zoudt bij hem geen lippen der wetenschap merken.

Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.

8 De wijsheid des kloekzinnigen is zijn weg te verstaan; maar dwaasheid der zotten is bedriegerij.

Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.

9 Elke dwaas zal de schuld verbloemen; maar onder de oprechten is goedwilligheid.

Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.

10 Het hart kent zijn eigen bittere droefheid; en een vreemde zal zich met deszelfs blijdschap niet vermengen.

Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.

11 Het huis der goddelozen zal verdelgd worden; maar de tent der oprechten zal bloeien.

Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.

12 Er is een weg, die iemand recht schijnt; maar het laatste van dien zijn wegen des doods.

Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.

13 Het hart zal ook in het lachen smart hebben; en het laatste van die blijdschap is droefheid.

И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.

14 Die afkerig van hart is, zal van zijn wegen verzadigd worden; maar een goed man van zichzelven.

Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.

15 De slechte gelooft alle woord; maar de kloekzinnige merkt op zijn gang.

Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.

16 De wijze vreest, en wijkt van het kwade; maar de zot is oplopende toornig, en zorgeloos.

Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.

17 Die haastig is tot toorn, zal dwaasheid doen; en een man van schandelijke verdichtselen zal gehaat worden.

Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.

18 De slechten erven dwaasheid; maar de kloekzinnigen zullen zich met wetenschap kronen.

Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.

19 De kwaden buigen voor het aangezicht der goeden neder, en de goddelozen voor de poorten des rechtvaardigen.

Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.

20 De arme wordt zelfs van zijn vriend gehaat; maar de liefhebbers des rijken zijn vele.

Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.

21 Die zijn naaste veracht, zondigt; maar die zich der nederigen ontfermt, die is welgelukzalig.

Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.

22 Dwalen zij niet, die kwaad stichten? Maar weldadigheid en trouw is voor degenen, die goed stichten.

Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.

23 In allen smartelijke arbeid is overschot; maar het woord der lippen strekt alleen tot gebrek.

У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.

24 Der wijzen kroon is hun rijkdom; de dwaasheid der zotten is dwaasheid.

Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.

25 Een waarachtig getuige redt de zielen; maar die leugens blaast, is een bedrieger.

Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.

26 In de vreze des HEEREN is een sterk vertrouwen, en Hij zal Zijn kinderen een Toevlucht wezen.

У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.

27 De vreze des HEEREN is een springader des levens, om af te wijken van de strikken des doods.

Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.

28 In de menigte des volks is des konings heerlijkheid; maar in gebrek van volk is eens vorsten verstoring.

У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.

29 De lankmoedige is groot van verstand; maar die haastig is van gemoed, verheft de dwaasheid.

Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.

30 Een gezond hart is het leven des vleses; maar nijd is verrotting der beenderen.

Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.

31 Die den arme verdrukt, smaadt deszelfs Maker; maar die zich des nooddruftigen ontfermt, eert Hem.

Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.

32 De goddeloze zal heengedreven worden in zijn kwaad; maar de rechtvaardige betrouwt zelfs in zijn dood.

За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.

33 Wijsheid rust in het hart des verstandigen; maar wat in het binnenste der zotten is, wordt bekend.

Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.

34 Gerechtigheid verhoogt een volk, maar de zonde is een schandvlek der natien.

Правда подиже народ, а грех је срамота народима.

35 Het welbehagen des konings is over een verstandigen knecht; maar zijn verbolgenheid zal zijn over dengene, die beschaamd maakt.

Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.