Psalmen 2

1 Waarom woeden de heidenen, en bedenken de volken ijdelheid?

Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?

2 De koningen der aarde stellen zich op, en de vorsten beraadslagen te zamen tegen den HEERE, en tegen Zijn Gezalfde, zeggende:

Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његовог.

3 Laat ons hun banden verscheuren, en hun touwen van ons werpen.

"Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."

4 Die in den hemel woont, zal lachen; de HEERE zal hen bespotten.

Онај, што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева.

5 Dan zal Hij tot hen spreken in Zijn toorn, en in Zijn grimmigheid zal Hij hen verschrikken.

Па им говори у гневу свом и јарошћу својом збуњује их:

6 Ik toch heb Mijn Koning gezalfd over Sion, den berg Mijner heiligheid.

"Ја сам помазао цара свог на Сиону, на светој гори својој."

7 Ik zal van het besluit verhalen: de HEERE heeft tot Mij gezegd: Gij zijt Mijn Zoon, heden heb Ik U gegenereerd.

Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: "Ти си син мој, ја те сад родих.

8 Eis van Mij, en Ik zal de heidenen geven tot Uw erfdeel, en de einden der aarde tot Uw bezitting.

Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске теби у државу.

9 Gij zult hen verpletteren met een ijzeren scepter; Gij zult hen in stukken slaan als een pottenbakkersvat.

Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."

10 Nu dan, gij koningen, handelt verstandiglijk; laat u tuchtigen, gij rechters der aarde!

Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!

11 Dient den HEERE met vreze, en verheugt u met beving.

Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.

12 Kust den Zoon, opdat Hij niet toorne, en gij op den weg vergaat, wanneer Zijn toorn maar een weinig zou ontbranden. Welgelukzalig zijn allen, die op Hem betrouwen.

Поштујте сина, да се не разгневи, и ви не изгинете на путу свом; јер ће се гнев Његов брзо разгорети. Благо свима који се у Њ уздају!