1 Weche Mag Ndalo 29
1 Eka Ruoth Daudi nowacho ni chokruok duto niya, “Solomon wuoda ma Nyasaye oseyiero pod en rawera man-gi lony matin. To tijni en tich maduongʼ nikech ot malichni ok en mar dhano to en mar Jehova Nyasaye.
大衛王對會眾說：「我兒子所羅門是上帝特選的，還年幼嬌嫩；這工程甚大，因這殿不是為人，乃是為耶和華上帝建造的。
2 Kuom mwandu duto ma aseiko ne gero hekalu mar Nyasacha ma gin dhahabu kuom tije madwaro dhahabu, gi fedha kuom tije mag fedha, gi mula kuom tije mag mula, gi nyinyo kuom tije mag nyinyo, kaachiel gi yiende kuom tije mag yiende kod oniks milosogo ot, gi kite ma kitgi opogore opogore gi kite duto mabeyo kod kite mag ombo. Magi duto aseiko mangʼeny.
我為我上帝的殿已經盡力，預備金子做金器，銀子做銀器，銅做銅器，鐵做鐵器，木做木器，還有紅瑪瑙可鑲嵌的寶石，彩石和一切的寶石，並許多漢白玉。
3 Ewi mago duto ma asechiwo ne hekalu mar Nyasacha achako agolo mwanduna awuon mag dhahabu kod mag fedha ne hekalu mar Nyasacha. To bende asechiwo moloyo mago ne hekalu malerni gik machalo kaka:
且因我心中愛慕我上帝的殿，就在預備建造聖殿的材料之外，又將我自己積蓄的金銀獻上，建造我上帝的殿，
4 dhahabu moa Ofir ma pekne romo kilo alufu mia achiel, fedha mopwodhi ma pekne romo kilo alufu piero ariyo gangʼwen mondo obawgo kor udi,
就是俄斐金三千他連得、精鍊的銀子七千他連得，以貼殿牆。
5 mago notigo tije madwaro dhahabu kod fedha kod tije duto ma jotich molony dwaro timo. To koro ere ngʼat moyie mondo ochiwre ne Jehova Nyasaye kawuono?”
金子做金器，銀子做銀器，並藉匠人的手製造一切。今日有誰樂意將自己獻給耶和華呢？」
6 Eka jotend anywola gi jotelo mag dhout Israel, gi jotend migepe mag jolweny alufe to gi jotend migepe mag jolweny miche kaachiel gi jotelo mochungʼne tije ruoth nochiwore mamor.
於是，眾族長和以色列各支派的首領、千夫長、百夫長，並監管王工的官長，都樂意獻上。
7 Negichiwore ne tich mar hekalu mar Jehova Nyasaye ka gigolo dhahabu ma pekne romo kilo alufu mia achiel gi piero ochiko kod machielo ma pekne romo kilo piero aboro gangʼwen, gi fedha ma pekne romo kilo alufu mia adek gi piero abiriyo gabich kod mula ma pekne romo kilo alufu mia auchiel gi piero abiriyo gabich kaachiel gi nyinyo ma pekne romo kilo gana adek, alufu mia abiriyo gi piero abich.
他們為上帝殿的使用獻上金子五千他連得零一萬達利克，銀子一萬他連得，銅一萬八千他連得，鐵十萬他連得。
8 Bende joma ne ni kod kite ma nengogi tek nochiwogi e kar keno mar hekalu mar Jehova Nyasaye ka jaritgi en Jehiel ja-Gershon.
凡有寶石的都交給革順人耶歇，送入耶和華殿的府庫。
9 Ji duto ne mor gi ilo kuom chiwo mar jotendgi nikech negichiwo gi mor kendo gi chuny achiel ni Jehova Nyasaye. Ruoth Daudi bende nomor ahinya.
因這些人誠心樂意獻給耶和華，百姓就歡喜，大衛王也大大歡喜。
10 Daudi nopako Jehova Nyasaye e nyim riwruok mar ji duto kowacho niya, “Yaye Jehova Nyasaye ma Nyasach kwarwa Israel, duongʼ odogni ndalo duto, manyaka chiengʼ.
所以，大衛在會眾面前稱頌耶和華說：「耶和華－我們的父，以色列的上帝是應當稱頌，直到永永遠遠的！
11 Yaye Jehova Nyasaye, duongʼ kod teko, pak gi loch kod ber odogni, nimar gik moko duto manie polo gi piny gin magi. Yaye Jehova Nyasaye, pinyruoth en mari kendo omiyi duongʼ moloyo gik moko duto.
耶和華啊，尊大、能力、榮耀、強勝、威嚴都是你的；凡天上地下的都是你的；國度也是你的，並且你為至高，為萬有之首。
12 Mwandu gi duongʼ aa kuomi; kendo in e jarit gik moko duto. E lweti nitiere teko gi nyalo mondo omi itingʼ ji malo kendo imigi teko.
豐富尊榮都從你而來，你也治理萬物。在你手裏有大能大力，使人尊大強盛都出於你。
13 Koro, Nyasachwa, wadwokoni erokamano, kendo wapako nyingi maduongʼ.
我們的上帝啊，現在我們稱謝你，讚美你榮耀之名！
14 “An to an ngʼa, kata joga to gin ngʼa gini, mamiyo nyaka wachiw gi chuny achiel ka ma? Gik moko duto aa kuomi, kendo wasemiyi mana gima oa e lweti
「我算甚麼，我的民算甚麼，竟能如此樂意奉獻？因為萬物都從你而來，我們把從你而得的獻給你。
15 Wan jodak kendo joma welo e nyim wangʼi, mana kaka kwerewa nobet. Ndalowa e piny ka chalo gi tipo, kendo waonge geno.
我們在你面前是客旅，是寄居的，與我們列祖一樣。我們在世的日子如影兒，不能長存。
16 Yaye Jehova Nyasaye ma Nyasachwa, kuom gigi duto ma wasechiwo ne geroni hekalu ne Nyingi Maler, oa e lweti, kendo giduto gin magi.
耶和華－我們的上帝啊，我們預備這許多材料，要為你的聖名建造殿宇，都是從你而來，都是屬你的。
17 Angʼeyo, Nyasacha, ni inono chuny ji kendo imor gi ngʼama timbene beyo. Asechiwo gigi duto gimor kod chuny makare. To bende aseneno kuom mor ma jogi man ka osechiworenigo.
我的上帝啊，我知道你察驗人心，喜悅正直；我以正直的心樂意獻上這一切物。現在我喜歡見你的民在這裏都樂意奉獻與你。
18 Yaye Jehova Nyasaye, ma Nyasach kwerewa Ibrahim, Isaka kod Israel, mad herani osiki ei chuny jogi ndalo duto kendo imi chunygi osik kuomi.
耶和華－我們列祖亞伯拉罕、以撒、以色列的上帝啊，求你使你的民常存這樣的心思意念，堅定他們的心歸向你，
19 Kony Solomon wuoda osik kogeno kuomi gi chunye duto mondo orit chikeni gi dwaroni kod gima iwacho kendo mondo otim gik moko duto kaluwore gi chenro mar gedo malichni ma asechiworane.”
又求你賜我兒子所羅門誠實的心，遵守你的命令、法度、律例，成就這一切的事，用我所預備的建造殿宇。」
20 Bangʼe Daudi nowachone chokruok duto niya, “Pakuru Jehova Nyasaye, ma Nyasachu.” Omiyo giduto negipako Jehova Nyasaye, ma Nyasach kweregi, negikulore piny auma kendo ginindo piny e nyim Jehova Nyasaye kendo e nyim ruoth Daudi.
大衛對全會眾說：「你們應當稱頌耶和華－你們的上帝。」於是會眾稱頌耶和華－他們列祖的上帝，低頭拜耶和華與王。
21 Kinyne negitimone Jehova Nyasaye misango kendo negichiwone misengini miwangʼo pep mag rwedhi alufu achiel gi imbe alufu achiel to gi nyiimbe alufu achiel kaachiel gi misango miolo piny to gi misengini mamoko mangʼeny ne jo-Israel duto.
次日，他們向耶和華獻平安祭和燔祭，就是獻公牛一千隻，公綿羊一千隻，羊羔一千隻，並同獻的奠祭；又為以色列眾人獻許多的祭。那日，他們在耶和華面前吃喝，大大歡樂。
22 Negichiemo kendo metho gimor maduongʼ odiechiengno e nyim Jehova Nyasaye. Bangʼe negichako giketo Solomon wuod Daudi kaka ruoth, kendo ne giwire gi mo e nyim Jehova Nyasaye mondo obed ruoth, to Zadok, to nowir kaka jadolo.
他們奉耶和華的命再膏大衛的兒子所羅門作王，又膏撒督作祭司。
23 Omiyo Solomon nobedo e kom loch Jehova Nyasaye kaka ruoth kar Daudi wuon mare. Ne en gi gweth kendo jo-Israel nomiye luor.
於是所羅門坐在耶和華所賜的位上，接續他父親大衛作王，萬事亨通；以色列眾人也都聽從他。
24 Jotelo kod thuondi madongo kaachiel gi yawuot Ruoth Daudi nochiwore moyie bedo e bwo loch Ruoth Solomon.
眾首領和勇士，並大衛王的眾子，都順服所羅門王。
25 Jehova Nyasaye notingʼo Solomon malo e nyim jo-Israel kendo nomiye duongʼ moloyo ruodhi duto mane osebedo e Israel motelone.
耶和華使所羅門在以色列眾人眼前甚為尊大，極其威嚴，勝過在他以前的以色列王。
26 Daudi wuod Jesse ne ruoth mar jo-Israel duto.
耶西的兒子大衛作以色列眾人的王，
27 Nobedo ruodh Israel duto higni piero angʼwen, higni abiriyo ne en Hebron, to higni piero adek gadek ne en Jerusalem.
作王共四十年：在希伯崙作王七年，在耶路撒冷作王三十三年。
28 Nodak e ngima maber ka en-gi mwandu kod duongʼ, bangʼe notho ka hike noniangʼ moloyo. Wuode ma Solomon nobedo ruoth kare.
他年紀老邁，日子滿足，享受豐富、尊榮，就死了。他兒子所羅門接續他作王。
29 Kaluwore gi gik moko mane Daudi otimo chakre kinde mane en ruoth nyaka giko; ondikgi e kitepe mag jonabi Samuel, Nathan kod Gad,
大衛王始終的事都寫在先見撒母耳的書上和先知拿單並先見迦得的書上。
30 kaachiel gi weche mamoko mag lochne kod teko, to gi gik moko mane olwore gi jo-Israel kod loch jopinje mamoko.
他的國事和他的勇力，以及他和以色列並列國所經過的事都寫在這書上。
