< Ordsprogene 19 >

1 Bedre Fattigmand med lydefri færd end en, som går Krogveje, er han end rig.
Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
2 At mangle Kundskab er ikke godt, men den træder fejl, som har Hastværk.
Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
3 Et Menneskes Dårskab øder hans Vej, men på HERREN vredes hans Hjerte.
Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
4 Gods skaffer mange Venner, den ringe skiller hans Ven sig fra.
Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
5 Det falske Vidne undgår ej Straf; den slipper ikke, som farer med Løgn.
Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
6 Mange bejler til Stormands Yndest, og alle er Venner med gavmild Mand.
Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
7 Fattigmands Frænder hader ham alle, end mere skyr hans Venner ham da. Ej frelses den, som jager efter Ord.
На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
8 Den, der vinder Vid, han elsker sin Sjæl, og den, der vogter på Indsigt, får Lykke.
Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
9 Det falske Vidne undgår ej Straf, og den, der farer med Løgn, går under.
Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
10 Vellevned sømmer sig ikke for Tåbe, end mindre for Træl at herske over Fyrster.
Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
11 Klogskab gør Mennesket sindigt, hans Ære er at overse Brøde.
Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
12 Som Brøl af en Løve er Kongens Vrede, som Dug på Græs er hans Gunst.
Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
13 Tåbelig Søn er sin Faders Ulykke, Kvindekiv er som ustandseligt Tagdryp.
Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
14 Hus og Gods er Arv efter Fædre, en forstandig Hustru er fra HERREN.
Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
15 Dovenskab sænker i Dvale, den lade Sjæl må sulte.
Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
16 Den vogter sin Sjæl, som vogter på Budet, men skødesløs Vandel fører til Død.
Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
17 Er man god mod den ringe, låner man HERREN, han gengælder en, hvad godt man har gjort.
Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
18 Tugt din Søn, imens der er Håb, ellers stiler du efter at slå ham ihjel.
Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
19 Den, som er hidsig, må bøde, ved Skånsel gør man det værre.
Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
20 Hør på Råd og tag ved Lære, så du til sidst bliver viis.
Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
21 I Mands Hjerte er mange Tanker, men HERRENs Råd er det, der står fast.
Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
22 Vinding har man af Godhed, hellere fattig end Løgner.
Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
23 HERRENs Frygt er Vej til Liv, man hviler mæt og frygter ej ondt.
Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
24 Den lade rækker til Fadet, men fører ej Hånden til Munden.
Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
25 Får Spottere Hug, bliver tankeløs klog, ved Revselse får den forstandige Kundskab.
Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
26 Mishandle Fader og bortjage Moder gør kun en dårlig, vanartet Søn.
Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
27 Hør op, min Søn, med at høre på Tugt og så fare vild fra Kundskabsord.
Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
28 Niddingevidne spotter Retten, gudløses Mund er glubsk efter Uret.
Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
29 Slag er rede til Spottere, Hug til Tåbers Ryg.
Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.

< Ordsprogene 19 >