Job 38
1 Saa svarede HERREN Job ud fra Stormvejret og sagde:
Тада одговори Господ Јову из вихора и рече:
2 Hvem fordunkler mit Raad med Ord, som er uden Mening?
Ко је то што замрачује савет речима неразумно?
3 Omgjord som en Mand dine Lænder, jeg vil spørge, og du skal lære mig!
Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.
4 Hvor var du, da jeg grundede Jorden? Sig frem, om du har nogen Indsigt!
Где си ти био кад ја оснивах земљу? Кажи, ако си разуман.
5 Hvem bestemte dens Maal — du kender det jo — hvem spændte Maalesnor ud derover?
Ко јој је одредио мере? Знаш ли? Или ко је растегао уже преко ње?
6 Hvorpaa blev dens Støtter sænket, hvem lagde dens Hjørnesten,
На чем су подножја њена углављена? Или ко јој је метнуо камен угаони?
7 mens Morgenstjernerne jubled til Hobe, og alle Gudssønner raabte af Glæde?
Кад певаху заједно звезде јутарње и сви синови Божји кликоваху.
8 Hvem stængte for Havet med Porte, dengang det brusende udgik af Moders Skød,
Или ко је затворио море вратима кад као из утробе изиђе?
9 dengang jeg gav det Skyen til Klædning og Taagemulm til Svøb,
Кад га одех облаком и пових тамом;
10 dengang jeg brød det en Grænse og indsatte Portslaa og Døre
Кад поставих за њ уредбу своју и метнух му преворнице и врата;
11 og sagde: »Hertil og ikke længer! Her standse dine stolte Vover!«
И рекох: Довде ћеш долазити, а даље нећеш, и ту ће се устављати поносити валови твоји.
12 Har du nogen Sinde kaldt Morgenen frem, ladet Morgenrøden vide sit Sted,
Јеси ли свог века заповедио јутру, показао зори место њено,
13 saa den greb om Jordens Flige og gudløse rystedes bort,
Да се ухвати земљи за крајеве, и да се растерају с ње безбожници,
14 saa den dannedes til som Ler under Segl, fik Farve, som var den en Klædning?
Да се она промени као блато печатно, а они да стоје као хаљина,
15 De gudløses Lys toges fra dem, den løftede Arm blev knust.
Да се одузме безбожницима светлост њихова и рука подигнута да се сломи?
16 Har du mon været ved Havets Kilder, har du mon vandret paa Dybets Bund?
Јеси ли долазио до дубина морских? И по дну пропасти јеси ли ходио?
17 Mon Dødens Porte har vist sig for dig, skued du Mulmets Porte?
Јесу ли ти се отворила врата смртна, и врата сена смртног јеси ли видео?
18 Saa du ud over Jordens Vidder? Sig frem, om du ved, hvor stor den er!
Јеси ли сагледао ширину земаљску? Кажи, ако знаш све то.
19 Hvor er Vejen til Lysets Bolig, og hvor har Mørket mon hjemme,
Који је пут к стану светлости? И где је место тами,
20 saa du kunde hente det til dets Rige og bringe det hen paa Vej til dets Bolig?
Да би је узео и одвео до међе њене, и знао стазе к дому њеном?
21 Du ved det, du blev jo født dengang, dine Dages Tal er jo stort!
Знаш ти; јер си се онда родио, и број је дана твојих велик.
22 Har du været, hvor Sneen gemmes, og skuet, hvor Hagelen vogtes,
Јеси ли улазио у ризнице снежне? Или ризнице градне јеси ли видео,
23 den, jeg gemmer til Trængselens Tid, til Kampens og Krigens Dag?
Које чувам за време невоље, за дан боја и рата?
24 Hvor er Vejen did, hvor Lyset deler sig, hvor Østenvinden spreder sig ud over Jorden?
Којим се путем дели светлост и устока се разилази по земљи?
25 Hvem aabnede Regnen en Rende og Tordenens Lyn en Vej
Ко је разделио јазове поводњу и пут светлици громовној?
26 for at væde folketomt Land, Ørkenen, hvor ingen bor,
Да би ишао дажд на земљу где нема никога, и на пустињу где нема човека,
27 for at kvæge Øde og Ødemark og fremkalde Urter i Ørkenen?
Да напоји пуста и неродна места, и учини да расте трава зелена.
28 Har Regnen mon en Fader, hvem avlede Duggens Draaber?
Има ли дажд оца? Или ко је родио капље росне?
29 Af hvilket Skød kom Isen vel frem, hvem fødte mon Himlens Rim?
Из чије је утробе изашао лед, и ко је родио слану небеску,
30 Vandet størkner som Sten, Dybets Flade trækker sig sammen.
Да се воде скривају и постају као камен и крајеви пропасти срастају?
31 Knytter du Syvstjernens Baand, kan du løse Orions Lænker?
Можеш ли свезати милине влашићима? Или свезу штапима разрешити?
32 Lader du Aftenstjernen gaa op i Tide, leder du Bjørnen med Unger?
Можеш ли извести јужне звезде на време? Или кола са звездама њиховим хоћеш ли водити?
33 Kender du Himmelens Love, fastsætter du dens Magt over Jorden?
Знаш ли ред небески? Можеш ли ти уређивати владу његову на земљи?
34 Kan du løfte Røsten til Sky, saa Vandskyl adlyder dig?
Можеш ли дигнути глас свој до облака да би те мноштво воде покрило?
35 Sender du Lynene ud, saa de gaar, og svarer de dig: »Her er vi!«
Можеш ли пустити муње да иду, и да ти кажу: Ево нас?
36 Hvem lagde Visdom i sorte Skyer, hvem gav Luftsynet Kløgt?
Ко је метнуо човеку у срце мудрост? Или ко је дао души разум?
37 Hvem er saa viis, at han tæller Skyerne, hvem hælder Himmelens Vandsække om,
Ко ће избројати облаке мудрошћу, и мехове небеске ко ће излити,
38 naar Jorden ligger i Ælte, og Leret klumper sig sammen?
Да се расквашен прах згусне и груде се слепе?
39 Jager du Rov til Løvinden, stiller du Ungløvers Hunger,
Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,
40 naar de dukker sig i deres Huler; ligger paa Lur i Krat?
Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?
41 Hvem skaffer Ravnen Æde, naar Ungerne skriger til Gud og flakker om uden Føde?
Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?
