Psalmi 94

1 Bože osvetniče, Jahve, Bože osvetniče, pokaži se.

Oh Gospod Bog, ki mu pripada maščevanje, oh Bog, ki mu pripada maščevanje, pokaži se.

2 Ustani ti što sudiš zemlju, po zasluzi plati oholima!

Dvigni se, ti sodnik zemlje; povrni nagrado ponosnim.

3 Dokle će bezbošci, Jahve, dokle će se bezbošci hvastati?

Gospod, doklej bodo zlobni, doklej bodo zlobni slavili zmago?

4 Dokle će brbljati, drsko govoriti, dokle će se bezakonici hvastati?

Kako dolgo bodo izgovarjali in govorili trde stvari in se bahali vsi delavci krivičnosti?

5 Tlače narod tvoj, Jahve, i baštinu tvoju pritišću;

Tvoje ljudstvo razbijajo na koščke, oh Gospod in prizadevajo tvojo dediščino.

6 kolju udovicu i pridošlicu, sirotama život oduzimlju

Ubijajo vdovo in tujca in morijo osirotele.

7 i govore: “Jahve ne vidi! Ne opaža Bog Jakovljev!”

Vendar pravijo: » Gospod nas ne bo videl niti Bog Jakobov tega ne bo upošteval.«

8 Shvatite, lude u narodu: bezumni, kad ćete se urazumiti?

Razumite, vi brutalni izmed ljudstva, in vi bedaki, kdaj boste modri?

9 Onaj što uho zasadi da ne čuje? Koji stvori oko da ne vidi?

Kdor je zasadil uho, da ne bi slišal? Kdor je oblikoval oko, da ne bi videl?

10 Onaj što odgaja narode da ne kazni - Onaj što ljude uči mudrosti?

Kdor kaznuje pogane, da ne bi grajal? Kdor uči človeka spoznanja, da ne bi vedel?

11 Jahve poznaje namisli ljudske: one su isprazne.

Gospod pozna človekove misli, da so le-te ničevost.

12 Blago onom koga ti poučavaš, Jahve, i učiš Zakonu svojemu:

Blagoslovljen je človek, ki ga karaš, oh Gospod in ga učiš iz svoje postave,

13 da mu mir udijeliš od nesretnih dana, dok se grob kopa zlikovcu.

da mu lahko daš počitek od dni nadloge, dokler ni izkopana jama za zlobnega.

14 Jer neće Jahve odbaciti naroda svojega i svoje baštine neće napustiti;

Kajti Gospod ne bo zavrgel svojega ljudstva niti ne bo zapustil svoje dediščine.

15 jer će se pravo dosuditi pravednosti i za njom će ići svi čestiti srcem.

Toda sodba se bo vrnila k pravičnosti in vsi iskreni v srcu ji bodo sledili.

16 Tko će ustati za me protiv zlotvora? Tko će se zauzeti za me protiv zločinaca?

Kdo se bo zame dvignil zoper hudodelce? Ali kdo bo zame vstal zoper delavce krivičnosti?

17 Da mi Jahve ne pomaže, brzo bih sišao u mjesto tišine.

Če Gospod ne bi bil moja pomoč, bi moja duša skoraj prebivala v tišini.

18 Čim pomislim: “Noga mi posrće”, dobrota me tvoja, o Jahve, podupire.

Ko sem rekel: »Moje stopalo zdrsuje, me je podpiralo tvoje usmiljenje, oh Gospod.

19 Kad se skupe tjeskobe u srcu mome, tvoje mi utjehe dušu vesele.

V množici mojih misli znotraj mene tvoje tolažbe razveseljujejo mojo dušo.

20 Zar je bezbožno sudište u savezu s tobom kad nevolje stvara pod izlikom zakona?

Mar bo prestol krivičnosti, ki z uzakonitvijo snuje vragolijo, imel družbo s teboj?

21 Nek' samo pritišću dušu pravednog, nek' osuđuju krv nedužnu:

Skupaj se zbirajo zoper dušo pravičnega in obsojajo nedolžno kri.

22 Jahve mi je utvrda, Bog - hrid utočišta moga.

Toda Gospod je moja obramba in moj Bog je skala mojega zatočišča.

23 Platit će im bezakonje njihovo, njihovom će ih zloćom istrijebiti, istrijebit će ih Jahve, Bog naš.

Nadnje bo privedel njihovo lastno krivičnost in odsekal jih bo v njihovi lastni zlobnosti; da, Gospod, naš Bog, jih bo odsekal.