Psalmi 94

1 Bože osvetniče, Jahve, Bože osvetniče, pokaži se.

Bože od osvete, Gospode, Bože od osvete, pokaži se!

2 Ustani ti što sudiš zemlju, po zasluzi plati oholima!

Podigni se, sudijo zemaljski, podaj zaslugu oholima.

3 Dokle će bezbošci, Jahve, dokle će se bezbošci hvastati?

Dokle æe se bezbožnici, Gospode, dokle æe se bezbožnici hvaliti?

4 Dokle će brbljati, drsko govoriti, dokle će se bezakonici hvastati?

Ruže i oholo govore, velièaju se svi koji èine bezakonje.

5 Tlače narod tvoj, Jahve, i baštinu tvoju pritišću;

Gaze narod tvoj, Gospode, i dostojanje tvoje muèe.

6 kolju udovicu i pridošlicu, sirotama život oduzimlju

Udovicu i došljaka ubijaju, i sirote more.

7 i govore: “Jahve ne vidi! Ne opaža Bog Jakovljev!”

I govore: neæe vidjeti Gospod, i neæe doznati Bog Jakovljev.

8 Shvatite, lude u narodu: bezumni, kad ćete se urazumiti?

Orazumite se, preludi ljudi! budale! kad æete biti pametni?

9 Onaj što uho zasadi da ne čuje? Koji stvori oko da ne vidi?

Koji je stvorio uho, zar ne èuje? i koji je oko naèinio, zar ne vidi?

10 Onaj što odgaja narode da ne kazni - Onaj što ljude uči mudrosti?

Zar neæe oblièiti koji narode urazumljuje, koji uèi èovjeka da zna?

11 Jahve poznaje namisli ljudske: one su isprazne.

Gospod zna misli ljudima kako su ništave.

12 Blago onom koga ti poučavaš, Jahve, i učiš Zakonu svojemu:

Blago èovjeku koga ti, Gospode, urazumljuješ, i zakonom svojim uèiš;

13 da mu mir udijeliš od nesretnih dana, dok se grob kopa zlikovcu.

Da bi mu dao mir u zle dane, dok se iskopa jama bezbožniku.

14 Jer neće Jahve odbaciti naroda svojega i svoje baštine neće napustiti;

Jer neæe odbaciti Gospod naroda svojega, i dostojanja svojega neæe ostaviti.

15 jer će se pravo dosuditi pravednosti i za njom će ići svi čestiti srcem.

Jer æe se sud vratiti na pravdu, i njega æe naæi svi prava srca.

16 Tko će ustati za me protiv zlotvora? Tko će se zauzeti za me protiv zločinaca?

Ko æe ustati za mene suprot zlima? ko æe stati za mene suprot onima koji èine bezakonje?

17 Da mi Jahve ne pomaže, brzo bih sišao u mjesto tišine.

Kad mi Gospod ne bi bio pomoænik, brzo bi se duša moja preselila onamo gdje se muèi.

18 Čim pomislim: “Noga mi posrće”, dobrota me tvoja, o Jahve, podupire.

Kad reèem: drkæe mi noga, milost tvoja, Gospode, prihvata me.

19 Kad se skupe tjeskobe u srcu mome, tvoje mi utjehe dušu vesele.

Kad se umnože brige u srcu mom, utjehe tvoje razgovaraju dušu moju.

20 Zar je bezbožno sudište u savezu s tobom kad nevolje stvara pod izlikom zakona?

Eda li æe blizu tebe stati prijesto krvnièki, i onaj koji namišlja nasilje nasuprot zakonu?

21 Nek' samo pritišću dušu pravednog, nek' osuđuju krv nedužnu:

Spremaju se na dušu pravednikovu, i krv pravu okrivljuju.

22 Jahve mi je utvrda, Bog - hrid utočišta moga.

Ali je Gospod moje pristanište, i Bog je moj tvrdo utoèište moje.

23 Platit će im bezakonje njihovo, njihovom će ih zloćom istrijebiti, istrijebit će ih Jahve, Bog naš.

On æe im vratiti za bezakonje njihovo, za njihovu zloæu istrijebiæe ih, istrijebiæe ih Gospod, Bog naš.