Psalmi 63

1 Psalam. Davidov. Dok David bijaše u Judejskoj pustinji. O Bože, ti si Bog moj: gorljivo tebe tražim; tebe žeđa duša moja, tebe želi tijelo moje, kao zemlja suha, žedna, bezvodna.

Bože! ti si Bog moj, k tebi ranim, žedna je tebe duša moja, za tobom èezne tijelo moje u zemlji suhoj, žednoj i bezvodnoj.

2 U Svetištu sam tebe motrio gledajuć' ti moć i slavu.

Tako bih te ugledao u svetinji, da bih vidio silu tvoju i slavu tvoju.

3 Ljubav je tvoja bolja od života, moje će te usne slavit'.

Jer je dobrota tvoja bolja od života. Usta bi moja hvalila tebe;

4 Tako ću te slavit' za života, u tvoje ću ime ruke dizati.

Tako bih te blagosiljao za života svoga, u ime tvoje podigao bih ruke svoje.

5 Duša će mi biti kao sala i mrsa sita, hvalit ću te kliktavim ustima.

Kao salom i uljem nasitila bi se duša moja, i radosnijem glasom hvalila bi te usta moja.

6 Na postelji se tebe spominjem, u bdjenjima noćnim mislim na tebe.

Kad te se sjeæam na postelji, sve noæne straže razmišljam o tebi.

7 Ti postade meni pomoć, kličem u sjeni krila tvojih.

Jer si ti pomoæ moja, i u sjenu krila tvojih veselim se.

8 Duša se moja k tebi privija, desnica me tvoja drži.

Duša se moja prilijepila za tebe, desnica tvoja drži me.

9 Oni što dušu u propast guraju neka siđu u dubinu zemlje,

Koji traže pogibao duši mojoj, oni æe otiæi pod zemlju.

10 nek' vlasti mača predani budu, nek' postanu plijen šakalima.

Izginuæe od maèa, i dopašæe lisicama.

11 A kralj će se radovat' u Bogu, slavit će se tko se kune njime, jer će lašcima biti začepljena usta.

A car æe se veseliti o Bogu, hvaliæe se svaki koji se kune njim, kad se zatisnu usta onima koji govore laž.