Psalmi 108

1 Pjesma. Psalam. Davidov. Moje je srce sigurno, Bože, sigurno je srce moje: pjevat ću i svirati.

Pesem in psalm Davidov. Z radostnim srcem svojim, o Bog, bodem pel in prepeval, tudi slava moja.

2 Probudi se, dušo moja! Probudi se, harfo i citaro! Probudit ću zoru jutarnju.

Vstanite, brenklje in citre; zbudim se sè zarijo.

3 Hvalit ću te, Jahve, među narodima, među pucima tebi ću pjevati,

Slavil te bodem med ljudstvi, Gospod; in prepeval ti bodem med narodi:

4 jer do neba je dobrota tvoja, do oblaka tvoja vjernost.

Velika je nad nebesa milost tvoja, in noter do gornjih oblakov resnica tvoja.

5 Uzvisi se, Bože, nad nebesa, slava tvoja nek' je nad svom zemljom!

Povzdigni se nad nebesa, o Bog; in čez vso zemljo slava tvoja!

6 Da ti se ljubimci izbave, desnicom pomozi, usliši nas!

Da se rešijo izvoljeni tvoji, pomagaj z desnico svojo in usliši me.

7 Bog reče u svom Svetištu: “Šekem ću razdijelit' kličući, dolinu ću Sukot izmjeriti.

Bog jo govoril po svetosti svoji; radoval se bodem, v dél dobodem Sihem, in dolino Sukotsko merim.

8 Moj je Gilead, moj Manaše, Efrajim mi kaciga, Judeja žezlo moje!

Moj je Gilead, moj Manase, in Efrajm moč glave moje, Juda poveljnik moj.

9 Moab je sud iz kojeg se umivam, na Edom ću baciti obuću, nad Filistejcem slaviti pobjedu!”

Moab umivalnik moj; čez Edom vržem svoj čevelj; proti Palestini bodem ukal.

10 Tko će me dovesti do utvrđena grada, tko će me dovesti do Edoma?

Kdo me popelje v utrjeno mesto, kdo me popelje do Edoma?

11 Zar nećeš ti, o Bože, što nas odbaci? Zar nećeš više, Bože, sa četama našim?

Ali nisi bil ti, o Bog, zavrgel nas? da nisi hodil, o Bog, med našimi vojskami?

12 Pomozi nam protiv dušmana, jer je ljudska pomoć ništavna!

Daj nam pomoč zoper sovražnika; drugače je ničevost pomoč človeška.

13 S Božjom pomoću hrabro ćemo se boriti, Bog će zgaziti naše dušmane.

V Bogu delajmo vrlo, in on bode poteptal sovražnike naše.