Job 22

1 Elifaz Temanac progovori tad i reče:

А Елифас Теманац одговори и рече:

2 “Zar Bogu koristan može biti čovjek? TÓa tko je mudar, sebi samom koristi.

Може ли Богу бити човек користан? Сам је себи користан човек мудар.

3 Zar je Svesilnom milost što si pravedan i zar mu je dobit što si neporočan?

Је ли Свемогућем радост, ако си праведан? Или Му је добит, ако ходиш без мане?

4 Ili te zbog tvoje pobožnosti kara i zato se hoće s tobom parničiti?

Хоће ли те карати и ићи на суд с тобом зато што те се боји?

5 Nije l' to zbog zloće tvoje prevelike i zbog bezakonja kojim broja nema?

Није ли злоћа твоја велика? И неправдама твојим има ли краја?

6 Od braće si brao nizašto zaloge i s golih si ljudi svlačio haljine;

Јер си узимао залог од браће своје низашта, и свлачио си хаљине с голих.

7 ti nisi žednoga vodom napojio, uskraćivao si kruh izgladnjelima;

Уморног ниси напојио воде, и гладноме ниси дао хлеба.

8 otimao si od siromaha zemlju da bi na njoj svog nastanio ljubimca;

Земља је била човека силног, и угледни је седео у њој.

9 puštao si praznih ruku udovice i siročadi si satirao ruku.

Удовице си отпуштао празне, и мишице сиротама потирао си.

10 Eto zašto tebe mreže sad sapinju, zašto te strahovi muče iznenadni.

Зато су око тебе замке, и страши те страх изненада.

11 Svjetlost ti mrak posta i ništa ne vidiš, vode su duboke tebe potopile.

И мрак је око тебе да не видиш, и поводањ покрива те.

12 Zar Bog nije u visini nebeskoj i zar zvijezdama tjeme on ne vidi?

Није ли Бог на висини небеској? Погледај горе звезде, како су високо.

13 Ali ti kažeš: 'Što Bog može znati? Kroz oblak tmasti zar što razabire?

Али ти кажеш: Шта зна Бог? Еда ли ће кроз таму судити?

14 Oblaci pogled njegov zaklanjaju, i rubom kruga on hoda nebeskog.'

Облаци Га заклањају, те не види; хода по кругу небеском.

15 TÓa kaniš li se drevnog držat' puta kojim su išli ljudi nepravedni?

Јеси ли запазио стари пут којим су ишли неправедници,

16 Prije vremena nestadoše oni, bujica im je temelje raznijela.

Који се искоренише пре времена и вода се разли по темељу њиховом?

17 Zborahu Bogu: 'Nas se ti ostavi! Što nam Svesilni učiniti može?'

Говораху Богу: Иди од нас. Шта би им учинио Свемогући?

18 A on im je dom punio dobrima makar do njega ne držahu ništa.

А Он им је напунио куће добра. Али намера безбожничка далеко је од мене.

19 Videć' im propast, klikću pravednici, neporočni se njima izruguju:

Видеће праведници и радоваће се, и безазлени подсмеваће им се.

20 'Gle, propadoše protivnici naši, što od njih osta, vatra im proždrije!”

Да, још није уништено добро наше, а остатак је њихов прождрао огањ.

21 S Bogom ti se sprijatelji i pomiri, i vraćena će ti opet biti sreća.

Сложи се с Њим и помири се; тако ће ти бити добро.

22 Ded prihvati Zakon iz njegovih usta, u srce svoje riječ njegovu usadi.

Прими из уста Његових закон, и сложи речи Његове у срцу свом.

23 Ako se raskajan vratiš Svesilnome i nepravdu iz svog šatora odstraniš,

Ако се вратиш к Свемогућем, опет ћеш се назидати, ако удаљиш од шатора својих безакоње,

24 tad ćeš odbaciti zlato u prašinu i ofirsko blago u šljunak potočni.

Тада ћеш метати по праху злато и офирско злато по камењу из потока.

25 Svesilni će postat' tvoje suho zlato, on će biti tvoje gomile srebrene.

И Свемогући биће ти злато и сребро и сила твоја.

26 Da, Svesilni bit će tvoje radovanje, i lice ćeš k Bogu dizati slobodno.

Јер ћеш се тада радовати о Господу, и подигнућеш к Богу лице своје.

27 Molit ćeš mu se, i uslišat će tebe, ispunit ćeš što si mu zavjetovao.

Молићеш Му се, и услишиће те, и завете своје извршићеш.

28 Što god poduzeo, sve će ti uspjeti, i putove će ti obasjavat' svjetlost.

Шта год наумиш, излазиће ти; и на путевима твојим светлиће видело.

29 Jer, on ponizuje ponos oholima, dok u pomoć smjernim očima pritječe.

Кад други буду понижени, рећи ћеш: Да се подигну; и Бог ће избавити оног ко је оборених очију.

30 Iz nevolje on izbavlja nevinoga; i tebe će spasit' tvoje čiste ruke.”

Избавиће и оног који није без кривице; избавиће га чистотом руку твојих.