Jeremija 14

1 Riječ Jahvina Jeremiji o velikoj suši:

耶和華論到乾旱之災的話臨到耶利米：

2 Judeja je tugom obrvana i ginu njeni gradovi, sumorno leže na zemlji, krik Jeruzalema do neba se vije.

猶大悲哀，城門衰敗。 眾人披上黑衣坐在地上； 耶路撒冷的哀聲上達。

3 Odličnici šalju sluge po vodu: dolaze do studenaca, ali vode ne nalaze, vraćaju se praznih vrčeva, postiđeni, posramljeni, pokriše glavu svoju.

他們的貴冑打發家僮打水； 他們來到水池， 見沒有水，就拿着空器皿， 蒙羞慚愧，抱頭而回。

4 Zemlja je sva ispucala jer kiše nema. Ratari se postidješe, pokriše glave.

耕地的也蒙羞抱頭； 因為無雨降在地上， 地都乾裂。

5 Pa i košuta u polju ostavlja mlado jer trave nema.

田野的母鹿生下小鹿，就撇棄， 因為無草。

6 Divlji magarci, stojeć' na goletima, dašću kao čagalj, oči im malaksale jer nema zelenila.

野驢站在淨光的高處，喘氣好像野狗； 因為無草，眼目失明。

7 Bezakonja naša protiv nas svjedoče, smiluj se, o Jahve, rad' imena svoga! Jer otpadosmo od tebe, tebi sagriješismo,

耶和華啊，我們的罪孽雖然作見證告我們， 還求你為你名的緣故行事。 我們本是多次背道，得罪了你。

8 o nado Izraelova, spasitelju njegov u danima nevolje! Zašto si kao stranac u ovoj zemlji, kao putnik što se uvrati da prenoći?

以色列所盼望、在患難時作他救主的啊， 你為何在這地像寄居的， 又像行路的只住一宵呢？

9 Zašto si kao prestravljen čovjek, kao junak koji ne može pomoći? TÓa ti si među nama, o Jahve, mi se tvojim zovemo imenom - nemoj nas ostaviti!

你為何像受驚的人， 像不能救人的勇士呢？ 耶和華啊，你仍在我們中間； 我們也稱為你名下的人， 求你不要離開我們。

10 Ovako govori Jahve o narodu ovome: Jest, oni vole tumarati i ne štede svojih nogu, i zato ih Jahve ne voli. I sada se spominje bezakonja njihova i kažnjava grijehe njihove.

耶和華對這百姓如此說： 這百姓喜愛妄行， 不禁止腳步， 所以耶和華不悅納他們。 現今要記念他們的罪孽， 追討他們的罪惡。

11 I reče mi Jahve: “Ne traži milosti za ovaj narod.

耶和華又對我說：「不要為這百姓祈禱求好處。

12 Ako će i postiti, neću uslišiti njihovih vapaja. Ako će i prinijeti paljenicu i prinos, neće mi omiljeti. Jer mačem, glađu i kugom ja ću ih zatrti.”

他們禁食的時候，我不聽他們的呼求；他們獻燔祭和素祭，我也不悅納；我卻要用刀劍、饑荒、瘟疫滅絕他們。」

13 Tada rekoh: “Ah, Jahve Gospode! Eno, proroci im govore: 'Nećete vidjeti mača, niti će vam biti gladi, nego ću vam dati postojan mir na ovome mjestu.'”

我就說：「唉！主耶和華啊，那些先知常對他們說：『你們必不看見刀劍，也不遭遇饑荒；耶和華要在這地方賜你們長久的平安。』」

14 A Jahve mi reče: “Laž prorokuju ti proroci u moje ime; niti ih poslah niti im nalog kakav dadoh - ja im i nisam govorio. Oni vam prorokuju lažna viđenja, isprazna gatanja i snove srca svoga.”

耶和華對我說：「那些先知託我的名說假預言，我並沒有打發他們，沒有吩咐他們，也沒有對他們說話；他們向你們預言的，乃是虛假的異象和占卜，並虛無的事，以及本心的詭詐。

15 Zato ovako govori Jahve: “Proroci ti što u moje ime prorokuju, a ja ih nisam poslao, te govore da neće biti ni mača ni gladi u zemlji ovoj, sami će od mača i gladi poginuti.

所以耶和華如此說：論到託我名說預言的那些先知，我並沒有打發他們；他們還說這地不能有刀劍饑荒，其實那些先知必被刀劍饑荒滅絕。

16 A narod ovaj kojemu prorokuju ležat će po ulicama jeruzalemskim, pokošen mačem i glađu, i neće biti čovjeka da ga pokopa - njih, žene njihove, sinove i kćeri njihove. Tako ću na njih izliti zloću njihovu.”

聽他們說預言的百姓必因饑荒刀劍拋在耶路撒冷的街道上，無人葬埋。他們連妻子帶兒女，都是如此。我必將他們的惡倒在他們身上。」

17 A ti im reci ovako: Nek' oči moje suze rone danju i noću, i neka ne prestanu, jer je strašno slomljena djevica, kći naroda moga, ranom neobično ljutom.

你要將這話對他們說： 願我眼淚汪汪， 晝夜不息， 因為我百姓受了裂口破壞的大傷。

18 Pođem li u polje, evo mačem pobijenih! Vratim li se u grad, evo od gladi iznemoglih! Čak i proroci i svećenici lutaju po zemlji i ništa ne znaju.

我若出往田間， 就見有被刀殺的； 我若進入城內， 就見有因饑荒患病的； 連先知帶祭司在國中往來， 也是毫無知識。

19 TÓa zar si Judeju sasvim odbacio? Zar ti duši omrznu Sion? Zašto nas tako biješ te nam više nema lijeka? Nadasmo se miru, ali dobra nema, čekasmo vrijeme ozdravljenja, al' evo užasa!

你全然棄掉猶大嗎？ 你心厭惡錫安嗎？ 為何擊打我們，以致無法醫治呢？ 我們指望平安，卻得不着好處； 指望痊癒，不料，受了驚惶。

20 O Jahve, bezbožnost svoju priznajemo, bezakonje otaca svojih; doista, tebi sagriješismo!

耶和華啊，我們承認自己的罪惡， 和我們列祖的罪孽， 因我們得罪了你。

21 Ne odbaci nas, rad' imena svoga, ne sramoti prijesto Slave svoje, spomeni se i nemoj razvrći Saveza svog s nama!

求你為你名的緣故， 不厭惡我們， 不辱沒你榮耀的寶座。 求你追念， 不要背了與我們所立的約。

22 Zar ispraznost bezbožnika dažda daje? Ili zar nebesa sama kiše? Zar ne daješ ti to, Jahve, Bože naš? Zato se u te uzdamo, jer ti sve to činiš.

外邦人虛無的神中有能降雨的嗎？ 天能自降甘霖嗎？ 耶和華－我們的上帝啊， 能如此的不是你嗎？ 所以，我們仍要等候你， 因為這一切都是你所造的。