< 約伯記 7 >

1 人在世上豈無爭戰嗎? 他的日子不像雇工人的日子嗎?
Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?
2 像奴僕切慕黑影, 像雇工人盼望工價;
Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,
3 我也照樣經過困苦的日月, 夜間的疲乏為我而定。
Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.
4 我躺臥的時候便說: 我何時起來,黑夜就過去呢? 我盡是反來覆去,直到天亮。
Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.
5 我的肉體以蟲子和塵土為衣; 我的皮膚才收了口又重新破裂。
Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.
6 我的日子比梭更快, 都消耗在無指望之中。
Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.
7 求你想念,我的生命不過是一口氣; 我的眼睛必不再見福樂。
Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,
8 觀看我的人,他的眼必不再見我; 你的眼目要看我,我卻不在了。
Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.
9 雲彩消散而過; 照樣,人下陰間也不再上來。 (Sheol h7585)
Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи, (Sheol h7585)
10 他不再回自己的家; 故土也不再認識他。
Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.
11 我不禁止我口; 我靈愁苦,要發出言語; 我心苦惱,要吐露哀情。
Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.
12 我對上帝說:我豈是洋海, 豈是大魚,你竟防守我呢?
Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?
13 若說:我的床必安慰我, 我的榻必解釋我的苦情,
Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,
14 你就用夢驚駭我, 用異象恐嚇我,
Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,
15 甚至我寧肯噎死,寧肯死亡, 勝似留我這一身的骨頭。
Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.
16 我厭棄性命,不願永活。 你任憑我吧,因我的日子都是虛空。
Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.
17 人算甚麼,你竟看他為大, 將他放在心上?
Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?
18 每早鑒察他, 時刻試驗他?
Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?
19 你到何時才轉眼不看我, 才任憑我咽下唾沫呢?
Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?
20 鑒察人的主啊,我若有罪,於你何妨? 為何以我當你的箭靶子, 使我厭棄自己的性命?
Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?
21 為何不赦免我的過犯, 除掉我的罪孽? 我現今要躺臥在塵土中; 你要殷勤地尋找我,我卻不在了。
Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.

< 約伯記 7 >