歷代志下 25

1 亞瑪謝登基的時候年二十五歲，在耶路撒冷作王二十九年。他母親名叫約耶但，是耶路撒冷人。

Беше Амасији двадесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери му беше име Јоадана из Јерусалима.

2 亞瑪謝行耶和華眼中看為正的事，只是心不專誠。

Он чињаше што је право пред Господом, али не целим срцем.

3 國一堅定，就把殺他父王的臣僕殺了，

И кад се утврди у царству, поби слуге своје који убише цара оца његовог.

4 卻沒有治死他們的兒子，是照摩西律法書上耶和華所吩咐的說：「不可因子殺父，也不可因父殺子，各人要為本身的罪而死。」

Али синове њихове не погуби, него учини како пише у закону, у књизи Мојсијевој, где је заповедио Господ говорећи: Очеви да не гину за синове, ни синови за очеве, него сваки за свој грех нека гине.

5 亞瑪謝招聚猶大人，按着猶大和便雅憫的宗族設立千夫長、百夫長，又數點人數，從二十歲以外，能拿槍拿盾牌出去打仗的精兵共有三十萬；

Иза тога скупи Амасија народ Јудин, и постави по домовима отачким хиљаднике и стотинике по свој земљи Јудиној и Венијаминовој, и изброја их од двадесет година и више, и нађе их триста хиљада војника избраних, који ношаху копље и штит.

6 又用銀子一百他連得，從以色列招募了十萬大能的勇士。

И јоште најми између Израиљаца сто хиљада храбрих људи за сто таланата сребра.

7 有一個神人來見亞瑪謝，對他說：「王啊，不要使以色列的軍兵與你同去，因為耶和華不與以色列人以法蓮的後裔同在。

Али дође му човек Божји и рече: Царе, да не иде с тобом војска израиљска, јер Господ није с Израиљцима нити са синовима Јефремовим.

8 你若一定要去，就奮勇爭戰吧！但上帝必使你敗在敵人面前；因為上帝能助人得勝，也能使人傾敗。」

Него иди ти, и буди храбар у боју; иначе ће те оборити Бог пред непријатељем, јер Бог може и помоћи и оборити.

9 亞瑪謝問神人說：「我給了以色列軍的那一百他連得銀子怎麼樣呢？」神人回答說：「耶和華能把更多的賜給你。」

Тада рече Амасија човеку Божјем: А шта ће бити са сто таланата што сам дао војсци Израиљевој? А човек Божји рече: Има Господ да ти да више од тога.

10 於是亞瑪謝將那從以法蓮來的軍兵分別出來，叫他們回家去。故此，他們甚惱怒猶大人，氣忿忿地回家去了。

И тако одвоји Амасија војску што му беше дошла од Јефрема да отиду у своје место; а они се врло расрдише на Јуду, и вратише се у своје место с великим гневом.

11 亞瑪謝壯起膽來，率領他的民到鹽谷，殺了西珥人一萬。

А Амасија ослободивши се поведе народ свој и отиде у слану долину, и поби десет хиљада синова Сирових;

12 猶大人又生擒了一萬帶到山崖上，從那裏把他們扔下去，以致他們都摔碎了。

И десет хиљада живих заробише Јудејци, и одведоше их на врх стене, и побацаше их са врх стене да се сви распадоше.

13 但亞瑪謝所打發回去、不許一同出征的那些軍兵攻打猶大各城，從撒馬利亞直到伯‧和崙，殺了三千人，搶了許多財物。

А војници које Амасија посла натраг да не иду с њим у бој, навалише на градове Јудине од Самарије до Вет-Орона, и побише по њима три хиљаде, и запленише велик плен.

14 亞瑪謝殺了以東人回來，就把西珥的神像帶回，立為自己的神，在它面前叩拜燒香。

А кад се врати Амасија разбивши Идумеје, донесе богове синова Сирових, и постави их себи за богове, и клањаше им се и кађаше им.

15 因此，耶和華的怒氣向亞瑪謝發作，就差一個先知去見他，說：「這些神不能救它的民脫離你的手，你為何尋求它呢？」

Тада се разгневи Господ на Амасију, и посла к њему пророка, који му рече: Зашто тражиш богове тог народа, који не избавише свој народ из твоје руке?

16 先知與王說話的時候，王對他說：「誰立你作王的謀士呢？你住口吧！為何找打呢？」先知就止住了，又說：「你行這事，不聽從我的勸戒，我知道上帝定意要滅你。」

И кад говораше цару, он му рече: Јеси ли постављен цару за саветника? Престани; зашто да погинеш? И тако преста пророк, али рече: Знам да те је Бог наумио истребити кад то радиш а не слушаш савет мој.

17 猶大王亞瑪謝與群臣商議，就差遣使者去見耶戶的孫子、約哈斯的兒子、以色列王約阿施，說：「你來，我們二人相見於戰場。」

Тада смисли Амасија, цар Јудин, и посла к Јоасу сина Јоахаза сина Јујевог, цару Израиљевом, и поручи: Ходи да се огледамо.

18 以色列王約阿施差遣使者去見猶大王亞瑪謝，說：「黎巴嫩的蒺藜差遣使者去見黎巴嫩的香柏樹，說：『將你的女兒給我兒子為妻。』後來黎巴嫩有一個野獸經過，把蒺藜踐踏了。

А Јоас цар Израиљев посла к Амасији цару Јудином и поручи му: Трн на Ливану посла ка кедру на Ливану, и поручи: Дај своју кћер сину мом за жену. Али наиђе зверје ливанско и изгази трн.

19 你說：『看哪，我打敗了以東人』，你就心高氣傲，以致矜誇。你在家裏安居就罷了，為何要惹禍使自己和猶大國一同敗亡呢？」

Велиш, побио си Едомце, па се понесе срце твоје, и тражиш славе; седи код куће своје; зашто би се заплетао у зло да паднеш и ти и Јуда с тобом?

20 亞瑪謝卻不肯聽從。這是出乎上帝，好將他們交在敵人手裏，因為他們尋求以東的神。

Али не послуша Амасија, јер од Господа то би да их да у руке непријатељу, што тражише богове едомске.

21 於是以色列王約阿施上來，在猶大的伯‧示麥與猶大王亞瑪謝相見於戰場。

И отиде Јоас цар Израиљев, и огледаше се, он и Амасија цар Јудин, у Вет-Семесу Јудином.

22 猶大人敗在以色列人面前，各自逃回家裏去了。

Али Јуду разби Израиљ, те побегоше сваки ка свом шатору.

23 以色列王約阿施在伯‧示麥擒住約哈斯的孫子、約阿施的兒子、猶大王亞瑪謝，將他帶到耶路撒冷，又拆毀耶路撒冷的城牆，從以法蓮門直到角門，共四百肘；

А Амасију цара Јудиног, сина Јоаса сина Јоахазовог, ухвати Јоас цар Израиљев у Вет-Семесу, и одведе га у Јерусалим; и обори зид јерусалимски од врата Јефремових до врата на углу, четири стотине лаката.

24 又將俄別‧以東所看守上帝殿裏的一切金銀和器皿，與王宮裏的財寶都拿了去，並帶人去為質，就回撒馬利亞去了。

И узе све злато и сребро и све посуђе што се нађе у дому Божијем у Овид-Едома и у ризници дома царског, и таоце, па се врати у Самарију.

25 以色列王約哈斯的兒子約阿施死後，猶大王約阿施的兒子亞瑪謝又活了十五年。

И поживе Амасија син Јоасов цар Јудин по смрти Јоаса сина Јоахаза цара Израиљевог петнаест година.

26 亞瑪謝其餘的事，自始至終不都寫在猶大和以色列諸王記上嗎？

А остала дела Амасијина прва и последња, ето нису ли записана у књизи о царевима Јудиним и Израиљевим?

27 自從亞瑪謝離棄耶和華之後，在耶路撒冷有人背叛他，他就逃到拉吉；叛黨卻打發人到拉吉，將他殺了。

И пошто Амасија одступи од Господа, дигоше буну на њ у Јерусалиму, а он побеже у Лахис. Али послаше за њим у Лахис, и убише га онде.

28 人就用馬將他的屍首馱回，葬在猶大京城他列祖的墳地裏。

И донесоше га на коњима и погребоше га код отаца његових у граду Јудином.