箴言 14

1 智慧妇人建立家室； 愚妄妇人亲手拆毁。

Ženska mudrost sagradi kuću, a ludost je rukama razgrađuje.

2 行动正直的，敬畏耶和华； 行事乖僻的，却藐视他。

Tko živi s poštenjem, boji se Jahve, a tko ide stranputicom, prezire ga.

3 愚妄人口中骄傲，如杖责打己身； 智慧人的嘴必保守自己。

U luđakovim je ustima šiba za oholost njegovu, a mudre štite vlastite usne.

4 家里无牛，槽头干净； 土产加多乃凭牛力。

Gdje nema volova, prazne su jasle, a obilna je žetva od snage bikove.

5 诚实见证人不说谎话； 假见证人吐出谎言。

Istinit svjedok ne laže, a krivi svjedok širi laž.

6 亵慢人寻智慧，却寻不着； 聪明人易得知识。

Podsmjevač traži mudrost i ne nalazi je, a razumni lako dolazi do znanja.

7 到愚昧人面前， 不见他嘴中有知识。

Idi od čovjeka bezumna jer nećeš upoznati usne što zbore znanje.

8 通达人的智慧在乎明白己道； 愚昧人的愚妄乃是诡诈。

Mudrost je pametna čovjeka u tom što pazi na svoj put, a bezumnička ludost prijevara je.

9 愚妄人犯罪，以为戏耍； 正直人互相喜悦。

Luđacima je grijeh šala, a milost je Božja s poštenima.

10 心中的苦楚，自己知道； 心里的喜乐，外人无干。

Srce poznaje svoj jad, i veselje njegovo ne može dijeliti nitko drugi.

11 奸恶人的房屋必倾倒； 正直人的帐棚必兴盛。

Dom opakih propast će, a šator će pravednika procvasti.

12 有一条路，人以为正， 至终成为死亡之路。

Neki se put učini čovjeku prav, a na koncu vodi k smrti.

13 人在喜笑中，心也忧愁； 快乐至极就生愁苦。

I u smijehu srce osjeća bol, a poslije veselja dolazi tuga.

14 心中背道的，必满得自己的结果； 善人必从自己的行为得以知足。

Otpadnik se siti svojim prestupcima, a dobar čovjek svojim radom.

15 愚蒙人是话都信； 通达人步步谨慎。

Glupan vjeruje svakoj riječi, a pametan pazi na korak svoj.

16 智慧人惧怕，就远离恶事； 愚妄人却狂傲自恃。

Mudar se boji i oda zla se uklanja, a bezuman se raspaljuje i bez straha je.

17 轻易发怒的，行事愚妄； 设立诡计的，被人恨恶。

Nagao čovjek čini ludosti, a razborit ih podnosi.

18 愚蒙人得愚昧为产业； 通达人得知识为冠冕。

Glupaci baštine ludost, a mudre ovjenčava znanje.

19 坏人俯伏在善人面前； 恶人俯伏在义人门口。

Zli padaju ničice pred dobrima i opaki pred vratima pravednikovim.

20 贫穷人连邻舍也恨他； 富足人朋友最多。

I svom prijatelju mrzak je siromah, a bogataš ima mnogo ljubitelja.

21 藐视邻舍的，这人有罪； 怜悯贫穷的，这人有福。

Griješi tko prezire bližnjega svoga, a blago onomu tko je milostiv ubogima.

22 谋恶的，岂非走入迷途吗？ 谋善的，必得慈爱和诚实。

Koji snuju zlo, ne hode li stranputicom, a zar nisu dobrota i vjernost s onima koji snuju dobro?

23 诸般勤劳都有益处； 嘴上多言乃致穷乏。

U svakom trudu ima probitka, a pusto brbljanje samo je na siromaštvo.

24 智慧人的财为自己的冠冕； 愚妄人的愚昧终是愚昧。

Mudrima je vijenac bogatstvo njihovo, a bezumnima kruna - njihova ludost.

25 作真见证的，救人性命； 吐出谎言的，施行诡诈。

Istinit svjedok izbavlja duše, a tko laži širi, taj je varalica.

26 敬畏耶和华的，大有倚靠； 他的儿女也有避难所。

U strahu je Gospodnjem veliko pouzdanje i njegovim je sinovima utočište.

27 敬畏耶和华就是生命的泉源， 可以使人离开死亡的网罗。

Strah Gospodnji izvor je života: on izbavlja od zamke smrti.

28 帝王荣耀在乎民多； 君王衰败在乎民少。

Mnoštvo je naroda ponos kralju, a bez puka knez propada.

29 不轻易发怒的，大有聪明； 性情暴躁的，大显愚妄。

Tko se teško srdi, velike je razboritosti, a nabusit duhom pokazuje ludost.

30 心中安静是肉体的生命； 嫉妒是骨中的朽烂。

Mirno je srce život tijelu, a ljubomor je gnjilež u kostima.

31 欺压贫寒的，是辱没造他的主； 怜悯穷乏的，乃是尊敬主。

Tko tlači siromaha huli na stvoritelja, a časti ga tko je milostiv ubogomu.

32 恶人在所行的恶上必被推倒； 义人临死，有所投靠。

Opaki propada zbog vlastite pakosti, a pravednik i u samoj smrti nalazi utočište.

33 智慧存在聪明人心中； 愚昧人心里所存的，显而易见。

U razumnu srcu mudrost počiva, a što je u bezumnome, to se i pokaže.

34 公义使邦国高举； 罪恶是人民的羞辱。

Pravednost uzvisuje narod, a grijeh je sramota pucima.

35 智慧的臣子蒙王恩惠； 贻羞的仆人遭其震怒。

Kralju je mio razborit sluga, a na sramotna se srdi.