箴言 17

1 乾餅一張而平安共食，勝於滿屋佳餚而互相爭吵。

Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.

2 聰明的僕人必能管治任性的兒子，且可與弟兄們共分產業。

Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.

3 鍋煉銀，爐煉金，上主煉人心。

Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.

4 奸詐的人，愛聽胡言亂語；說謊的人，輕信是非長短。

Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.

5 嘲笑窮人的是凌辱他的造主；幸災樂禍的，必不能脫免懲罰。

Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.

6 孫兒是老人的冠冕，父親是兒女的光榮。

Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.

7 優雅的言詞，不適宜於愚人；虛偽的狂語，更不宜於君王。

Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.

8 賄賂在饋贈者眼中，有如寶石；不論他要轉向何方，無往不利。

Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.

9 掩飾他人的過錯，可獲得友愛；屢念舊日的過惡，則離間友誼。

Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.

10 對明智人一句指責，勝過對愚昧人百次杖擊。

Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.

11 暴徒只求叛亂，但有殘酷使者，奉命前來對付。

Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.

12 寧願遇見失掉幼子的母熊，不願逢著正在發狂的愚人。

Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.

13 誰以怨報德，災禍必不離開他的家。

Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.

14 爭論的開端，如水之破堤；在激辯之前，應極加制止。

Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.

15 宣判罪人無罪，判定義人有罪：二者同為上主所憎惡。

Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.

16 愚昧的人，既沒有頭腦，手執金錢買智慧，又何益之有﹖

На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?

17 朋友平時常相愛，唯在難中見兄弟。

У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.

18 常為人擊掌作保，實是個無知之徒。

Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.

19 好爭辯的人，實喜愛罪過；高舉門戶的，必自趨滅亡。

Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.

20 誰存心欺詐，不會得幸福；誰搬弄是非，必陷於災禍。

Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.

21 生糊塗孩子的，只有悲哀；糊塗人的父親，毫無樂趣。

Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.

22 愉快的心，是良好的治療；神志憂鬱，能使筋骨枯萎。

Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.

23 惡人在大衣下受賄賂，是為顛倒正義的判詞。

Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.

24 精明的人，常面向智慧；愚者的眼，向地極呆望，

Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.

25 愚昧的兒子，是他父親的痛苦，是他生母的憂傷。

Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.

26 科罰無辜，已屬不當；杖責君子，更屬不義。

Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.

27 智者必沉默寡言，達人必心神鎮定。

Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.

28 愚人不發言，亦可充作智者；若謹口慎言，亦可視為哲人。

И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.